Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y уставној дебати, с једне стране, истакну основне принципе совјетског уређења и совјетског устава, а с друге, да конкретным предлозима колико-толико утичу на промену неких реакционарних одредби овог нацрта Устава. Y тој светлости треба посматрати предлоге Комунистичког клуба, које je у име Клуба Уставотворној скупштини поднео Триша Кацлеровић. О аграрном питању у поменутим предлозима речено je: „Укидаjy се и без икакве накнаде експропришу сва феудална имања по форми и по садржини у корнет оних који их обрађују и државе или самоуправе. Експропришу се сви црквени, манастирски и вакуфски поседи свих врста, у корист оних којн их обраЕују односно у корист самоуправных јединица” ( 35 ). Комунисти су одбијали тврђења неких опозиционих посланика да су се одрекли својих принципа, jep се земља не одузима ситним и средњим сељацима. Истицали су да се Лењин још пре револуције залагао да земља ситним и средњим сељацима не сме насилним путем бити одузета ( 36 ). ПредвнЬена су и сељачка већа, која he извршити расподелу земље и управљати експроприсаном земљншном својнном. Појединачна иступања комунистичких посланика у уставној дебаты заснована су на овом програму са ширим објашњењима о поменутим ставовима. Сви комунистички посланици истицали су као основни принцип поделу земље сел>ацима коју обрађују, без накнаде. Давање потребног ннвентара да би ce земља успешно обрађивала; сељачка већа састављена од снромашних сељака и пољопривредних радника преузела би велепоседе и разделила сиромашним сељацима (у ствари комунисти су предлагали да се спровођење аграрне реформе изузме из руку чиновничког апарата и преда сељачкшм већима ( 37 ). У Уставотворној скупштини поменути предлози Комунистичког ю\уба углавном нису прихваћени, паи су неки са извесним модификацијама педржани од неких опозиционих и прогресивних политичких странака. КПЈ je поменутим Програмом о решењу аг'рарног питања, које није OABajajva од других економских и соцнјалшгх шпања, Aaiva врло шнроку п\атформу за његово решавање и окупљање свих ирогреагвннх снага. Њен Проград! je био прихватљив и за велики број ситник и средњих сељака.

Љубица Кандић

РЕЗЮМЕ Аграрный вопрос и Конституция Королевства сербов, хорватов и словенцев 1921 года Положения об аграрном вопросе в Конституции Королевства сербов, хорватов и словенцев, принятой в 1921 году, являются составной частью третьего раздела, посвященного социально-экономической проблематике. Из 23 статей укказанного раздела несколько статей говорят о данной проблеме. Сущность проблематики изложена в статьях, отно-

(35) Стеногр. бел. Уставе гвор. скупшт., сед. XXÎ, 22. II 1921. (36) Исто, ссд. XXVIII, 11—12. V 1921.

М7) Исто, сед. ХЕШ, 31. V и 1. VI и сед. XXVIII, 11—12. V 1921.