Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

275

АГРАРНО ПИТАЊЕ И УСТАВ СХС ИЗ 1921. ГОД,

КПЈ je на Вуковарском конгресу 1920. године, у Програму и задашша формулисала своју политичку платформу и одредила задатке непосредне политичке активности. На тај начин je дала оквире полигичког деловања у уставној дебати око Видовданског устава. Y ствари, још на Конгресу уједињења, када je основана Социјалистичка радничка партија комуниста априла 1919. године, донета je резолуција о аграрном питагьу. Резолуција предвиђа раскидање феудалних односа и поделу земље сел>ацима без икакве накнаде, коју су они до тада обраВивали као закупци. Затим, да им се на „рачун крупних капиталиста, каштталистичких удружења и банака, стави на располагање пољопривредни инвентар и средства за подизање кућа и пољопривредних стаја”. Велепоседи феудалног порекла такође треба да буду подељени сељацима без накнаде. Противили су се социјализацији крупних капиталистичких поседа, са мотивацијом да се социјализам не може делимично остварити у оквиру капиталистичког поретка ( 32 ). На Вуковарском конгресу у Програму КПЈ, који he се остварити после преузимања политичке власти, изнети су ставови о експрохгријацији и социјализацији производите и трговине. О социјализадији великих поседа речено je у програму да he се „ОбраВивати модерним алатима и маппшама и послужиће као пример како треба обраВивати земљу. Ситни и средњи сопственици на селу увериће се, на примерима и у пракси, да je много корисније заједнички колективно земљу обраВивати” ( 33 ). Y поглављу о непосредним задацима Партије о аграрном питању je речено: „КПЈ he повести најенергичнију акдију за откривање свих превара и злочина буржоазије при решавању аграрног питала. Она he разоткривати масама те лажи и преваре и свом енергијом радити на потпуном решегьу аграрног питања, одузимањем свих великих поседа и уступањем, са одговарајућим инвентаром, без икакве накнаде, сељачким већима која образују они који земљу стално обрађују” ( 34 ). Основни принципи, које je КПЈ о аграрној реформы формулисала у Програму Вуковарског коигреса, дошли су до изражаја и у дискусијама комунистичких посланика поводом доношегьа Устава СХС из 1921. Један од комунистичких посланика, излажући уставне принципе социјалистичког уређења, говорио je: „Ми се, дакле, господо ja то поиављам не можемо сложити у погледу уставннх принципа ко je ми предлажемо ... али ja држим да je ипак потребно да се ти наши принципи чују и са овога места, као што се чују и принципи других група.” Комунисти су видели потпуно решење аграрног питања само у новој совјетској социј алистичко ј Југославији, у којој би дошло до укидања приватне својине и до национализације земље, али би од национализације били изузети поседи средњих и ситних сељака ( 34 а). Међутим, КПЈ није имала илузија да се у датом моменту може мењати капиталистички друштвени поредак, зато су њенн посланици настојали да у својим иступањима

(32) Историјскп архив КП], 11, 1949, стр. 21—22. (33) Исто, стр. 35.

(34) Исто, стр. 35.

(ЗЈа) Стеногр. бел. Устав, одбора, сед. VIII, И. II 1921.