Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

436

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Појам „природа посла” означала и еврху чинидбе ( 14 ). Тада рећи да природа посла доводи до наступања правке последице услед тога шхо je таква еврха чинидбе, исто je што и рећи да одређена нравна последица наступа због околности посла, пошто се под овим појмом подразумева и еврха чинидбе. Овде се појам околности посла поклапа са појмом природа посла. Ту су појам околности посла и природа посла синоними за означење правке чшьенице „еврха чинидбе” ( 15 ). Опште узансе за промет робом, иако не конкретизују чшьенице које улазе у појам „природа посла”, обухватају чшьенице које подразумевају под појмом „природа посла” појмом „околности посла”. Тако у узанси бр. 69 стоји: „Кад се место испуњења обавезе не може одредити према природи посла или другим околностима, обавеза се испуньава у месту где je дужник имао седиште... ” ( 10 ). Изложили смо већ да je овај став прихваћен још раније у нашој арбитражној пракси. Извесни страни аутори такоБе укључују појам природа посла у појам околности посла ( 17 ). Ипак наше Опште узансе за промет робом у појединим случајевима, када наступање одређених правних последица везују за постојање одреЬених околности, наводе и природу посла као чшьеницу која доводи до наступања исте правне последице до које и околности посла, и то без некаквог посебног разлога, као што je то случај са узансом бр. 69 О. Y. Према томе, у том случају, као и у случају када само за појам природа посла везују насгупагье одреБене правне последице, као што je то у узанси бр. 12, 19, 70, 209, став 3, употреба појма природа посла je сувишна, jep je овај појам већ садржан y појму околности посла. Зато je у Општим узансама за промет робом једино исправна формулација узансе бр. 225, која наступање у њој предвиЬене правне последице везује за чињенице ко je улазе у појам околности посла ( 18 ). Поставља се сада као даље пнтање зашто су чшьенице ко je улазе у оквир појма околности посла од значаја за наступање правне последице из узансе бр. 225, односно зашто за постојање природе посла Опште узансе везују наступање правне последице из става 3. уз. бр. 209. Заюъучак да утаначењу рока испуњења можемо с обзиром на нарочите околности посла дати карактер битног услова уговора заснива се на чињеници да поверилац после протека уговореног рока неће имати интере-

(14) О. Писко, ibidem. (is) Међутим, да појам природа посла не обухвата искл>учшзо еврху чинидбе jacuo произилази из правних правила § 919. О.Г.З. Према § 919. О.Г.З (друга реченица), уговор се раскида на начин предвиђен код фикспог уговора и »ако се из природе посла или из еврхе чинидбе, познате обвезаноме, може разабрати да закашњена чинидба, њ\и у случају закашњења једног дела чинидбе, преостале чинидбе немају Bimie интереса за примаоца« (текст цитиран по преводу датой код М. Вуковића, Правила граВанских зокона, Загреб 1961).

(16) В. исто и код узансе бр. 61 О. Y. (1") Hs. Th. Soergl, Bürgerliches Gesetzbuch; I. Band, Berlin 1926, стр. 544; Pinner, Bondi, Gadow, Heinichen, Staub’s Kommentar zum Handelsgesetzbuch, Vierter Band, Берлин, 1933, стр. 3—4.

(is) лРок се сматра битним условом уговора кад je уговорено да се обавеза има испунити у тачно одређено време или у тачно одређеном року и да ће се иначе уговор раскинут или ако то проистиче из уговора или околности посла« (став 3, уз. бр. 225. О. ¥.).