Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

„Пошто тачно одређење рока није исюъучива особина фиксних послова, да би настао фиксни посао потребно je да стране Y roßo P Hl ® e недвосмислено нзјаве своју вољу у правцу закључења фиксног посла или да то несумњнво пронзилази из свих околности." При томе се наводи да у обзир долазе „камера странака, природа посла, сврха посла итд.” ( 7 ). Међутим, некада ће наступање правне последние везане за постојање „околности посла” настати и зато што то захтева објективни положај предмета престадије на тржишту, природа чинидбе, сврха чииидбе (циљ престације) и др. Тако, на пример, ако поверилац не би могао по протеку уговореиог рока дуговану престацију употребити у намењену сврху, односно ако се протеком рока не може вшпе постићи цил> престације, онда код тог уговора одређенн рок извршења обавезе има карактер битног услова уговора, тј. такав уговор се сматра фиксним уговором. Правна последица чињенице да уговорна престација не може бити употребљена у намењену сврху уколико буде испуњена по протекту уговореног рока, јесте, дакле, да се рок извршења уговорене престације има сматрати битним условом уговора. Затим, објективни положај предмета престадије на тржишту може бита такав да je нужно да уговорна обавеза буде извршена о року. На пример, купац je по протоку рока не може врши пласирати ( 8 ) игд. Појам „природа посла”, садржан и у узанси бр. 209, став 3, није од правних аутора нити судске праксе добио јединствен садржај ( 9 ) ( 10 ). Некада се појам „природа посла” употребљава да означи садржину права и обавеза уговорних странака ( и ), век трајања робе која je предмет преет аци je ( 12 ) или неку другу околност ( 13 ).

(7) В. одлуку бр. 209, објављену у Збирци одлука државне арбитраже, IV свеска и одлуку бр. 255, свеска V. (8) Преыа Решен. у ВПС Сл. 207/55 од 16. 111 1955. и пресуди Сл. 121/56 сд 8. II 1956. поменута околност указује на то да се остав.ъагье дужнику накнадног рока противи прнроди посла у смислу става 3. уз. бр. 209. Видећемо, меВутям, нетто каснаје да ова чшьепица не коже са сигурношћу указати да се остављање накнадног рока протяви природи посла у смислу става 3. уз. 209. О. У. (з) Ошпте узансе за промет робом, када наступање одреБених правних шследида везуJY за чшьешще које улазе у оквир појма природа посла, као и за околности посла, не одреБују садржину ових појмова. Исти je случај и у упоредном праву. Изузетак je сада на снази јапански Трговачки законик од 189 S, који у чл. 525. делкмично одреБује садржину појма природа посла, подразумевајупи под овим појмом сврху предмета престације (The Commercial Code of Japan, Токио 1951). (io) Помешаю да Ошпте узансе везују за постојатве правних чюьеница које улазе у оквир појма природа посла и друге правые последние, изузев онс предвиБене ставом 3. уз. бр. 209, То je случај и са правпим последицама из уз. бр. 12, 19 и 70. (и) Тако у смыслу узансе бр. 61 О. У. природа посла условљава, на пример, код уговора о грађењу да једна страйка мора прва да изврши своју обавезу (в, В. Капор. Уговор о куповини и продаји робе, Тумач Општих узанси за промет робом, Београд 1961, стр. 87). (12) В. Капор, нав. дело, стр. 218. (13) Према О. Писку (Kommentar zum Allgemeinen Bürgerlichen Gesetzbuch у редакцији X. Кланга, 1934., стр. 493), када продавай робу продаје јер му моментално, и искључиво мо_ ментално, чуваш; робе представља терет, па зато уговора са купчем да преузме робу о року доспелости, онда je у том случају рок извршења обавезе битаы услов уговора, пошто je таква природа посла.

435

ПРАВО НА НЕПОСРЕДНИ ОДУСТАНАК ОД УГОВОРА И ПОСЛЕДИЦА ДОЦЊЕ