Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мотива, ако окривљени на тьега указу] е, могли да појаве; првенсхвено његово имовно стање, висина прихода ако je запослен, издржавање породице, могућност зараде на другом месту итд., а то су све објективно проверљиви и отуда поуздани подаци. Но сваки конкретан случај треба посебно оцењивати и доносити закл>учак, било о користољубљу било о другим мотивима за стицањем, на основу одреЁених околности које на них указу]у, ане према самом законском тексту, нарочито кад су пој едини од ових мотива у нему посредно садржани (чл. 259. ст. 3 мотив за стицањем ради задовољења животных потреба или чл. 249. камера прибавлена противправне имовинске користи). Морамо нагласити да су се ова излагања односила на она дела код којих се једнократним чиненем стицане имовинске користи појавило као цил>, док кад je реч о кривичним делима из заната, или у виду занимала, нема сумнье да су она учшьена из мотива користољубља, иако су можда прибављена средства за живот, јер указују на спремност и манир, навику учиниода да без признатог облика рада стиче новчана средства. То указује не само на његову жел>у за олаким стицанем имовинске користи, већ и на потиснут „смисао за уредан живот од рада и одвратност према раАу” ( 22 ), што у односу на социјалистнчки принцип награђивања према раду представља најгрубљу противречност. Вероватно je због тога користољубље и оценено као ниска побуда, што се може закључити из формулације законског текста „из користољубља или других ниских побуда”. 6. Решетье проблема de lege ferenda. Одсуство јединственог теоријског тумачена користољубља, 6hvo да су у питану само нека кривична дела или сва дела с обзиром на законску могућност изргщана новчане казне у случају да су мотивисана користољубљем, изазива неједнаку судску праксу и отуда различити третман појединих учинилаца. Делимична анализа судске праксе по кривичним делима код којих je намера прибављана противправне имовинске користи, а не мотив користољубља, битан конститутгшан елеменат кривичног дела, показаће да се у овим случајевима мотив уопште није одређнвао и да се на питане која je била врста побуде у конкретном случају, прегледом судских спнса редовно није добијао одговор. Следећа табела показаће нам у којој сразмери од укупног узорка за пој едина кривична дела против друштвене и приватне имовине (609 случајева) мотив уопште није испитиван, вероватно зато што се због законске формулације камере прибављана противправне имовинске користи, а у одсуству обавезног тумачена овог израза, мотив користољубља у тим случајевима претпостављао.

(22) Суботић, нав. дело стр. 236.