Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

453

ОДРЕБИВАЊЕ КОРИСТОЉУБЉА Y КРИВИЧНОМ ПРАВУ

требало да одликује противправношћу. Овакво одреВивање користољубља повлачн и одговарајуће објекхивне последице. Конкретно дело, ыпр. убиство ради напдате дуга, дакле по правним нормама оправданог потраживања, а према наведено] могућној садржини мотива за стицањем неоцењивог као убиство из користољубља, представљало би идеални стицај између убиства и самовлашћа или обично убиство. АРУ ГИ Ј е случај, ион свакако не искључује постојање користољубља, ако учинилац тек убиством ствара такву ситуацију у којој се активира правый захтев за им овином (нпр. убиство ради добијања наследства). Код лакших имовинских кривичних дела, међутим, а нарочито ситних краВа у самоуслугама, не би се толико могло говорити о користољубљу колико о једном другом мотиву, найме о мотиву који се због тренутне, спољашњим околностима изазване жеље управо за тим предметима, и немогућности да joj се одупре, пре може назвати клептофилијом. Отуда и теоретичар Ханс Хентиг за овакве крабе истиче да су оне пре тријумф савремене технике, него право користољубље иначе непорочног појединца ( 17 ). Y одреВивању мотива користољубља појављује се и питање да ли корист којој ее тежи, без обзира да ли je и стечена, треба и мора да буде само имовинске природе. Иако се као елеменат наше дефиниције појављује стицање имовинске користи ( 18 ), напомнњемо да се у литературы појам користи често тумачи знатно шире, тако да поред имовинске може да обухвати и неимовинску, телесну ( 19 ) или моралну корист ( 25 ). МеБутим, овакво одреБивагье користи за мотив користољубља не само да je непотребно него je и нетачно. Наиме, иза тежње за стицањем имовинске користи, као и пре постојања жеље за осећањем неке телесне или моралне користи, делују други мотиви, стоје друге уроВене или стечене потребе (нпр. сексуални мотив, задовољење неопходне животне потребе и др.) или мотив самопотврВивања, доминације и престижа. Захтев да се о мотиву користољубља суди и просуБује само кад je објективизоваи имовинском коршпћу, уклапа се у структуралну класифнкацију мотива у оквиру психолошке теорије. Овакво одреВивање појма користи кад je у хштању мотив користољубља не искључује могућност да се она тумачи и шире, у случају да се у законском бићу кривичног дела појављује изричито неимовинска корист или корист уогппте (чл. 156. ст. 2, 296, 315, 324, 326) ( 21 ). Свакако да je у пракси разграничение измеВу поједшшх ових мотива врло суптилан задатак, али сматрамо да се подробном анализом оних околности које на поједнне од ових мотива могу да укажу, не би у великом броју случајева погрешило. Примера ради да наведемо само мотив за стицањем ради задовољења животных потреба, где би се као провера овог

(1") H. V. Hentig, нав. дело, I, стр. 52.

(18) Имовинска корист истиче се и код ЗлатариЬа, нав. дело, стр. 81. као и у већем делу немачке литературе. Schocke—Schröder, Strafgesetzbuch. Kommentar, 7. A ufi., 1954, стр. 600.

(19) С. Франк, Казнено право, Посебни дио, I свезак, Загреб, 1934, стр. 37. (20) Т. Живановић, нав. дело, стр. 21.

(21) О томе оппшрније М. Радоваковић. Нека питања о појму користи у кривичном гфаву, Анали Правног факулгета у Београду , 1956, бр. 3, стр. 334.