Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

485

ПРИЛОЗИ

принуде. По правилу, у тој фази развитка права на рад не постоји привремена незапосленост што je и разумљиво, пошто се тачно планнрају расположиви фондови радне снаге. Док у социјалистичким земљама Европе, а у СССР-y посебио, право на рад постепено почиње да еволуира додуше, joui увек у оквиру прве фазе дотле оно у социј алистичким земљама азијског континента изразнто задржава елементе права у оквирима јаког етатизма. Очигледно je, дакле, да се у азијским земљама не жели прићи суштинским изменама на терену самог продукционог односа (па ни права на рад), који у бихноме не представља и не условљава нешто ново. МеВутим, право на рад у данашњој фази свог развитка у социјалнстичким земљама (социјалистичке земље Европе), захваљујући одреЬеном степену свог развоја, покушана да пронаВе извесна нова решења у односу на своју прву фазу, у оквирима, разуме се, државне својине. У складу с општим кретањима у већем делу ових земаља та чињеница je јасна, а нарочито у складу с напорима који се улажу да се сви грађани укључе у друштвено управљање. У савременим условима та идеја je поехала и један од водећих задатака. То, с друге стране, значи да je уједно Iштенција државе, потом повећане улоге свих друштвеиих организација, да ово право заиста подигну са сгепена планыраног запослења на реалне оквире и основе социјалистичког развитка; ово произилази посебно из тендендије да се постојеће форме руковоВења привредом све више замењују друштвеним формами. Коначно, развитак социјалистичког друштва иде, и мора да иде, баш у том правду. И ј едино такво усмеравање може уродихи резултатима какве и даје пракса данашњег социјализма (особито југословенског) . Стога питању адектавног регулисања права на рад данас треба још вшпе поклонити пажњу, поготову кад се узме у обзир чињеница да je управо питање „расподеле услова производње’' основни друштвенн процес који треба да реши један од најважнијих проблема друштвено-економских односа социјализма Маркс. У тим условима треба тражити и обезбећење права на рад, са сейм његовим елементима, од чега у ствари и зависи стварни положа /, доминирајућа улога и примарки знача / човегса у социализму. Имајући у виду све ово, као и неминовне закоиитости друштвеног развоја, видимо да je право на рад у социј алистичким земљама данас join увек углавном пропраћено: 1) плаћеним запослењем у складу с каквоћом и количином уложеног рада, као и постојањем дужности рада; 2) устројством економских, правних и друштвених гарантија на пуху оживотворења овога права. У овим оквирима одређена je них економских, правних и друштвено-политичких категорија које уобличују право на рад. Соцщалистичко