Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

О ПРЕДЛОЗИМА ЗА ИЗМЕНУ НЕКИХ ОДРЕДАБА УСТАВА СФРЈ И ТЕЗАМА ЗА ИЗБОРНИ СИСТЕМ

Секретаријат Конференциј е Савеза комуниста Правног факултета у Београду, У дружење универзитетских наставншса и вануниверзитетских научных радника Секција Правног факултета и Синдиклана подружница и Факултетски одбор Савеза студената организовали су јавну дискусију о предлозима за измену неких одргдаба Устава СФРЈ и о тезами за изборни систем. Аискусиони састанци одржани су на Правном факултету у Београду дана 16. и 23. октобра 1968. године. Уводну реч дао je академшс проф. др Јован Борћезић. По ј едини учесници у 'дискусији узимали су реч и више пути. Сходно договору учесници су сами редиговали и припремили за објављивање своју реч у дискусији, преузету са магнетофанске траке. Прилози дискусији овде се објазљују хронолошким редом. На крају се објављују прилози дискусији оних учесника гсоји због недостатка времена нису могли добити реч или су били спречени да присуствују дискусионим састанцима, па су предали писаны текст.

Академик Ар Јован Борћевић: ОСНОВНА ПИТАНА И ПРОБЛЕМЫ У ВЕЗИ СА УСТАВНЫМ ПРОМЕНАМА. Немам намеру да држим предавање из Уставног права нити да браним ове предлоге за измену Устава. Покушаћу да изложим нека питана и да подсетим на проблеме који се још увек поставл.ају. Код сваког предлога за измену Устава поставља се питање, у неким земљама начелно, пошто je то велик политички догађај, да ли уопште треба иђи на промену Устава, као и да ли сада треба ићи на овакву промену Устава. Ми смо досад били навикнути да више-мање све промене начелно прихватамо, тако да су се наше примедбе кретале око садржине а не опортунитета. Давали смо поверење иницијатору. Такав je био тип нашег политичког система, који je шмао одговарајућу основу и у одговарајућим схватањима. Не кажем да и данас не дајемо и да не треба да дајемо поверен«. Међутим, после Устава од 1963. прво се посхавља проблем опортунитета или политичко питање уставне ревизије. Али она je важно питање не само с политичког већ и са правног становишта, тако да се то не може раздвојити. Наша средина je навикла да правнички гледа на ствари и помаже све напоре за демократизацију политичког уређења. Али, она je данас више критична и то и треба да буде. Не желим да почнехМ с питањем које се иначе поставља, зашто je ова дискусија почела онда када je почела, и да ли je треба евентуално продужити. Мислим да то није битно. Таено je да je сувшпе мало било времена и да je сувише слабо погођен моменат за промене. Осим тога, и политички догађаји око Чехословачке, које нисмо могли предвидети, оправдан« су за извесно закашњење.

11 Анали