Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

488

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Промене су по броју мале, али се не треба заваравати да оне нису далекосежне. Оне имплицирају и извесне промене које нису написане у предлозима, као што су, на пример, питање типа федерације, стања у остваривању самоуправљања и друштвене самоорганизације. Оне откривају и нашу недовољну способност да идемо даље од институционалних политичких форми класичног типа. Обично о себи мислимо да смо на путу да схварамо самоуправну демократију, као и то да смо у стању да мегьамо карактер државе, да подруштвљујемо политику. Али, све ово што радимо још увек je наглашавање политичког фактора и макроорганизационих форми. Помињући то чета нема у образложењу ових уставних промена скренуо бих пажњу на три трупе питања: прва се односи на предлоге за промену у структур и Скупштине, укључујући и промене у изборном систему. Друга се тиче односа федерације и републике. Трећа трупа се односи на положај, функдије и карактер аутономије. Прва трупа питања креће се око Већа народа. Оно je некад било самосталан дом, па се интегрисало са Савезним већем од 1953. до 1963. године, да би 1967. године отворило врата да изађе из Савезног већа и добије самосталност. По предлогу промене Устава Веђе народа сад постаје основни дом. То je учинило да се питање структуре Скупштине скоро у целини постави, што je, можебити, слабост деле нове конструкције Савезне скупштине. Она je пошла од промене у положају и улози Већа народа преувеличавајући га. Y почетку оно je имало биш „Наддом”, „Главки дом”, „Основни дом”. То су све називи који у себи крију разне концепције о дубљој и несагледаној промени Устава на овом подручју. МеВутим, мислим да су предложене уставне промене донекле смириле ствар и увеле Веће народа у логичну концепцију дводомог система, у коме оно што je обележје федерације има исту улогу као и други дом. Али je оно сад први дом. Функдију „Савезног већа”, као сад другог дома, врше четири већа: веће комуна, просвете и културе, здравља и социјалне политике, и привреде. Оно што je у класичној федерацији дводомост, састављена од политичког представничког тела које представља федерацију као целину, као заједницу, и дома који представља федеративну структуру нације код нас je обрнуто. Веће народа je први, политички дом, а други дом су агтернативно остала четирн дома. Спроведен je дводоми систем и идеја о наддому, хипердому полако je смирена. На то je угадала Уставна комисија, а нарочито правници у њој, који су били наклоњени да се неке логичне концепције спроведу. При томе „дом комуна” има још увек нешто нејасно. На пример, назив му je неодређен; порекло му je једно a егзистенција формално му je друго. Покушало се да се изрази нека синтеза, комунализам и у Југославији, а у ствари je остало оно што се сматрало нужним. Још увек се у фюдеращци после дужих размишљања сматра да треба да доБе до изражаја граВанин; да принцип „један човек један глас” не може да се напусти у скупштинској организацији. Али у називу и у образложењу има остатака ранијих схватања о дому комуне као већу за „комунална питања”. Углавном, у ствари остао je дом који више није Савезно веће, aui врши политику функцију Савезног већа, у том смислу што обезбеВује представништво граВана. Истина, не „апстрактног граВанина”, јер код нас се Маркс вулгаризује кад се говори о апстрактном граБанину. Ова социологистичка фикдија навела je неке појединце да оспоравају улогу граБаыина у политичном систему и значај непосредних избора. То je по мом мишљењу погрешно. Нема никаквог апстрактног граВанина, осим када се употребљава као појам, јер сваки граБанин je конкретно биће и у нашем систему он je, у ствари, нешто гшгре и од произвоВача и од радног човека као носиода основних друштвених односа. У граБанину се сннтетизују сви друштвени односи, чак и нешто више, и његова политична функција, која ће још дуто трајатн. Тако je „Веће комуна” продужетак Савезног већа са смањеном наддежношђу (има мишљења и да се и зове Савезно веће).