Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

591

БЕЛЕШКЕ

да се кроз њих не показује у којој мери je кандидат овладао материјом онако и онолико како и колико je то нужно за стицање степена магистра и за даљи успешан самосталан рад научноистраживачког карактера. Питање теорнјског аспекта материјала који je обухвћен појединим смером остаје још увек често без задовољавајућег одговора. Отуда мислимо да ce нивоу знања ko je кандидата показују мора посветитн већа пажња, јер je усмени магистарски испит, у нашем систему последнпломских студија и доктората наука, једина комплексна јавна и колегијална провера знања кандидата целине материје односног смера, а управо кроз то знање и кроз сагледаване опште правке културе кандидата треба и мора да се оценује способност кандидата за продублено проучавање и рад на правним питањима, као и способное! за научноистраживачки рад одн. за примену научних метода при обради правних питана на било ком радном месту. Каткада се поставља и питање да та би имало оправдана да се усмени магастарскн испит полаже у два дела а не као ј единствен испит, као што je то сад случај и као што то прописује и Статут Правног факултета у Београду (усмени испит се полаже пред комисијом од најмане три наставника чл. 93). Имајући у виду горе изложени карактер и значај усменог магистарског испита, мистамо да овај испит треба и мора да остане јединствен и да се полаже као једна цетана. Отуда je са оваквим системой усменог испита, мислимо, неправилна одредба Статута по којој се одговори кандидата оценују посебно за сваки предмет (чл. 94), као што се може поставите питане и да та je правилна могућност да се овај испит може положите са већином гласова, пошто показано знане треба да се цени као целина, с тим да при тој оцени сваки члан комисије учествује у оцењивању свих одговора из свих предмета. 7. Магистарски рад треба да представља самосталну монографску обраду изабране теме, при чему кандидат мора да се служи научним методима и да покаже зрелост да своје ставове изложи и образложи. Тема магистарског рада не може бита иста она ко ja je била тема научноистраживачке праксе. На предлог кандидата може му се одредити, по правилу из реда професора, консултант при изради магистарског рада. Рад се јавно брашг пред комисијом од најмање три наставника, с тим да у току одбране чланови комисије постављају кандидату питана и дају мишљења о појединим ставовима из рада, а кандидат има право и дужност да даје одговоре и да доноси своје ставове по израженим мишљењима. Одлука о одбрани магистарског рада може се донети већином гласова комисије (чл. 96—110. Статута Правног факултета у Београду). Y вези са тематикой магистарских радова, начином рада кандидата и, посебно, у вези са квалитетом ових радова, износе се разна мишљења, чак пре разни утисци. Права слика вредности магистарских радова може се дата само путем анализа тих радова, а по нашем мишљењу, та анализа би показала да се у суштини може бита задовољним ниховим квалитетом. О томе можда наша шира правничка јавност треба да каже своју реч, иако je то доста тешко остварити, пошто се магистарски радови не објављују. На бази досадашнег искуства, ми бнсмо ипак указали на нека питана која могу да буду од значаја за постизање већих и бољих резултата у овој области: а) Теме магистарских радова треба да буду одређиване водећи рачуна посебно о потребама наше науке и праксе. Те теме треба да буду што je могуће савременије, и то важи за све области наука из којих се раде магистарски радови, тј. без обзира да ли су у питану тзв. теоријски, позитивноправни или историјски проблеми. Битно je да то буду у што je могуће већој мери питана од савременог значаја за нашу научну мисао, за нашу праксу, за наш друштвени развитак, за нашу законодавну политику, за нашу међународну политику. Ово би требало да буде једаи од основних критеријума при предлагану односно одобравану тема за магистарске радоне, јер сваки такав рад треба да буде не само што je могуће више самосталан научни рад него и рад који ће управо допринети обогаћењу наше