Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дјелујена принципу ауторегулације, с/шчно тржишном механизму. Координадију између разних служби требало би вјеројатно такођер организирати на истом нивоу који представља интеграцију за поједине службе. На тај начин би се формирале мултифункционалне регије као инструменти кординадије путем разних интерфункционалних институција, а без власти. Y истом правцу дјелује и процес урбанизације, где се јавља низ просторних проблема неовисних од власти (комуналне службе), и гдје се врши „функционализација” територија, тј. чини га се неовисним од структура власти и подвргава методама управљања карактеристичним за организације које су носиоци разних служби. На тај начин формирање система по територијалном и функционалном принципу стварно постаје алтернагива измеВу система са и без власти.

Ар

Инге Пгрко-Ш епаровић

ЦЕНТАР ЗА РЕФОРМУ ПОРОДИЧНОГ ПРАВА У ИТАЛИЈИ. Законодавство које регулише породичне односе у Италији сматра се примером конзервативног законодавства, које не само да није у складу са модерним животом, већ га, у великој мери, отежава, стварајући немогуће и компликоване противуречности. Велики утицај католичке цркве, који je врло значајан управо за облает породичног права, отежава сва решења која ce предлажу и ко ja теже да породицу отргну од овог утицаја и да je ставе под јурисдикцију државе. Дискусије које се воде о потреби стварања новог законодавства су, нарочито у току последњих година, узеле маха и не ограничавају се само на Парламент, већ и шире обухватајући многе заинтересоване. Тако je у Милану основан, фебруара 1967. године, Центар за реформу породичног права. Центар су основали правници (адвоката, службеници, професори универзитета), социолози, психолози и посланиди, а приступ имају сви они који су заинтересовани за реформу породичног законодавства у Италији. Цил> удружења je „проучавање и популаризација правних и социјалких проблема везаних за италијанску породицу, како би се остварила реформа законодавства у складу са етичким и друштвеним захтевима породице” (Ц. Чланови удружења су редовни и почасни и они управљају друштвом преко својих органа које су изабрали на скупштини свих ч\анова, редовној или, ако се за то укаже потреба, ванредној. Стручни рад Центра, што je за правнике посебно занимљиво, развија се у оквиру комисија које проучавају поједина питања из области породичног права. Има једанаест комисија и то су; I комисија: брак условп склапања, форма брака; II комисија: лична растава супруга; 111 комисија: поништење и престанак брака; IV комисија: лични односи између супруга; V комисија; имовински односи између супруга; VI комисија: patria potetas; VII комисија: старатељство деце рођене ван брака; VIII комисија: делимично и потпуно усвојење; IX комисија: јавна помоћ деци; X комисија; кривична заштита породнце, и XI комисија: суд за породицу и процеси из области породичних односа. Комисије су радиле одвојено, уз координацију секретара Центра, сем прве и треће, чија je материја уско повезана, тако да су заједнички обрађивани проблеми склапања и престанка брака. Комисије су у свом раду обрадиле сва важна питања и изнеле предлоге за измену законских прописа, док je једино шеста комисија дала предлог законских чланова који треба да замене постојеће. Обиман рад који je Центар обавио за протекле две године ( 2 ) може корисно да послужи као материјал приликом дуго очекиване и често покушаване реформе позитивног законодавства у Италији. Рад прве и треће Комисије Центра за реформу породичног права усредсређен je на брак, његово закључење, пуноважност и престанак.

(1) Статут Центра за реформу породичног права, чл. 2. (2) Извештај који обухвгта рад до краја децембра 1968. објављен у Studi per ima nuova disciplina dei rapporti familiari, Istituto ediloriale Cisalpino, Milano, 1968, p. 61.