Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

207

ОДНОС ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

чења постојања кривичног дела. Y нашој литератури се, найме, редовно говори о заједничким основима искључења друштвене опасности и противправности кривичног дела. Ово, меВутим, није тачнб. На пример, код нужне одбране je искључена друшхвена опасност и противправност, али то не значи да je искључење друштвене опасности аутоматски за собом повукло и искључење противправности. Дело извршено у нужној одбрани представља један друштвено штетан резултат. Међутим, ова његова штетност je компензирана једним другим позитивним резултатом, који ce састоји y спречавању друштвеног губитка на другој страни. Ово, меВутим, није довољно за искључење противправности дела, јер у себи не садржи никакву оцену, никакво вредновање. Тек када се има у виду да je овде реч о понашању ко je сузбија једно невредно понашање, може ce доћи до закључка да je његова сопствена невредност искључена те да није противправно. Насупрот томе, код крајње нужде реч je само о искључењу друштвене опасности, а не и о искључењу противправности, јер невредан акт који je у крајњој нужди предузет нема никаквог правног и етичког оправдања. 6. Пошто je на овај начин јасно указано на разлику између друштвене опасности и противправности, остаје да се на крају расправе још нека спорна питања у вези са појмом друштвене опасности. Друштвена опасност je једини мерљиви елеменат општег појма кривичног дела. То je једини елеменат који се може степеновати. Друштвена опасност може бити мања или већа, па према томе, и кривична дела могу бити мање или више друштвено опасна. Тежина једног кривичног дела зависи од степена његове друштвене опасности. Према томе, друштвена опасност се појављује као основни критеријум за одреВивање врсте и распона казне за одреЬено кривично дело. Приликом одреВивања врете и распона казне, законодавац узима у обзир просечан волумен друштвене опасности који то дело у редовним случајевима манифестује. За свако кривично дело типичан je одреВени волумен друштвене опасности. На основу тих волумена ми можемо да упоређујемо поједина кривична дела по тежини. Тако ћемо, на пример, рећи да je убиство теже од крађе, да je краБа тежа од увреде итд. Y овом случају ради се о тзв. општој друштвено ; опасности. МеВутим, да би суд могао да утврди тачну меру казне за одреВено кривично дело, он мора да утврди тачан степей гьегове друштвене опасности. Судија пред собом има одреВени распон казне, на пример од 5 до 15 година строгог затвора. Taj распон одговара просечно j скали друштвене опасности коју у појединим конкретним случајевима то дело може уопште исползити. Сада je, међутим, потребно одредити тачно коју казну заслужуje баш одреВено кривично дело извршено од стране одреВеног учнниоца. Аа би то утврдио, суд мора да утврди посебну друштвену опасност дела. Та посебна друштвена опасност нам омогућава да упореБујемо поједине случајеве истог кривичног дела по тежини. Тако ћемо рећи да je краВа ствари која вреди 2000 динара, a коју je учинио X, лакша од крађе ствари која вреди 4000 динара, a коју je учинио Y. Суд не може унапред ниједном кривичном делу одрећи његов друштвено опасни карактер. Општу друштвену опасност одреВује само зако-