Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нодавац. МеВутим, утврВујући степей друштвене опасности конкретно! кривичног дела дакле, утврђујући посебну друштвену опасност дела суд може констатовати да одређено кривично дело показује толико низак степей друштвене опасности да то дело губи карактер кривичног дела. Наиме, према чл. 4, ст. 2. КЗ, није кривично дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела одре Вена законом, представља незнатну друштвену опасност због малог знача] а или због незнатности или одсутности штетних последица. Институт незнатне друштвене опасности створио je у теорији и пракси доста проблема, нарочито у вези са тумачењем употребљених израза „мали знача] дела” и „незнатност” или „одсутност” штетних последица дела ( м ). Најпре се поставлю питање шта треба подразумевав под делом малог знача] а. Има мишљења да свако дело чије су штете последице незнатне или одсутне, самим тим представља дело малог знача] а, па стога није јасно шта треба да значи израз „дело малог значаја” ( 33 ). По другом мишљењу, да ли je дело малог значаја треба процењивати не само на основу штетности последице, већ на основу свих околности ко]е указују на конкретан карактер учшьеног дела С 34 ). По неким мишљењима, ту долазе у обзир не само објективне околности под ко]има je дело извршено већ и субјективне околности, као нпр. облик виности, намера, побуде из којих je дело учињено, личне прилике учиниоца итд. ( 35 ). Са оваквим схвататьем се не бисмо могли сложити. Y нашо] теорији постоји сагласност о томе да je друштвена опасност објективна категорија. Чак се сматра, додуше погрешно, да je друштвена опасност у ствари материјална противправност што још једном доказује да je овде реч о једном чисто објективном елементу. МеВутим, као што правилно констатује др Фрања Бачић ( зб ), то не спречава домаће ауторе да у незнатну друштвену опасност, која je дериват друштвене опасности, и која би требало зато да остане објективна категорија, уносе, субјективне моменте и елементе. Осим тога каже Бачић са гледшпта систематске обраде једног кривичноправног института недоггуштено je да се незнатна друштвена опасност распростире на кривично дело у његовом тоталитету. „Ако закон каже да у случају незнатне друштвене опасности не постоји кривично дело, онда то може бити само зато, јер недостаје један од основних елемената кривичног дела, а не зато што би се радило о неко] околности која искључује кривично дело у свим његовим обележјима.” Ми не искључујемо могућност да се узимају у обзир субјективни моменти да би се утврдио степей друштвене опасности учиниоца кривич-

(32) О предлозима за измену формулахије чл. 4, ст. 2. КЗ, вили Н. Срзентић: Образложење измена и допуна Кривичног законика. Архив за правые и друштвене науке, 1-2/60, стр. 85.

(зз) Л. Перић: Основни проблеми у примени кривично-пра вних инстнтчта условие осуде, судске опомене, ослобођења од казне и одредбе чл. 4. ст. 2. КЗ кореферат на Саветовању о неким проблемима кривичног права, одржаном 10. и 11. јануара 1962. године у АранЬеловцу, нзд. Jyr. удруж. за кривично право и криминологију, Београд, 1962, стр. 29.

(34) Вид. Миличевић, нав. материјал са Саветовања у Аранреловду, стр. 49.

(35) Овакво мншљење, нпр., заступају: В. Јевремовић, реферат на пом. Саветовању у АранЬеловцу, стр. 49; вид. о томе Л. Перић, стр. 29, Миличевић, стр, 49, Срзентић, стр. 53.

(зв) Ф, Бачић: кореферат на поменутом Саветовању у АранЬеловцу, стр. 22.