Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

222

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y сукобу објективне са суб ј активном теоријом ова последња по свом схватању je пшра. Објективна теорија за разграничење припремне радње од покушаја поставља као критериј предузимање радње којом ce делимично остварује биће кривичног дела и изражава злочиначка воља. Субјективни назори иду даље. За критериј који ова теорија поставлю, није нужно да je и делимично остварено биће кривичног дела. Битно je то, да акт учиниоца тежи непосредно извршењу кривичног дела којим он открива своје криминалне камере. То значи да се овим појам покушаја проширује и на оне радње односно делатности које непосредно теже извршен>у кривичног дела а изван су радне бића кривичног дела. Стога, у случају кад je посреди радна која већ представлю делимично остварење бића кривичног дела, питане разграничена по неким ауторима ј 2B ) ине представлю тешкоћу, већ само ако je у питању радња која још не представлю делимично остварење бића кривичног дела. Она ће по овом назору представлюти радњу извршења ако се због непосредне повезаности (Zusammengehörigkeit) са радњом бића кривичног дела (Tatbestandhandlung), појављује као један нен део. Тако, на пример, ако je неко пса чувара куће одстранио, постојаће покушај крађе ако одстрањење ове преггреке, према плану учиниоца стоји у непосредној повезаности са самом радњом одузимана. вв) Из досадашњег излагања види се да je проблем границе простирана припремне радне, а тиме и тачке на којој отпочине кривичноправна интервенција, у кривичним законицима изражен врло шкрто и оскудно. Било да je та граница изражена кроз формулу „почетак извршена”, или путем наглашавана неких других момената, као на пример, предузимана радни које теже односно које су управљене непосредно на извршене кривичног дела, закон у питану не задовољава у потпуности свој начелан став. Ни једна ни друга формула није довољно прецизна. Један те исти овакав пропис добијао je ослонац једном у објективној а друти пут у субјективној теорији. Тако, на пример, формулу „почетак извршена”, француског Кривичног законика (чл. 2) један део аутора туманно je субјектнвистички ( 2Э ). Сама пракса некада je такав пропис туманила шире (субјективистички), а некада уже (објектнвистички) ( 30 ). Но, ма како закон фиксирао границе припремне радне према покушају, не може се од нега очекивати да са прецизношћу једног савршеног инструмента разрешава сваки пракпгчни случај. Он je у могућности само да формулшпе платформу по којој ће се кретати граница између припремне радне и покушаја. Законодавчево уопштено гледиште о овој граници, пропрайено ставовима теорије, конкретизује постојећа судска пракса. Њој законодавац оставља доста простора у примени слова и духа закона да, водећи рачуна о друштвеним и криминалнополитичким захтевима друштва-државе, покаже које од два теоријска схватана заслужује предност у том друштву-држави. 2. Кривичноправни интерес за припремну радњу и њено инкриминисање у кривичном законику. —а) Уопште о кажнивој припремној радни.

(28) A. Schönke, Strafgesetzbuch. Kommentar, 4. Aufl., München und Berlin, 1949. S. 123.

(29) Garraud, op. cit., p 482; Dormedieu, de Vabres, op. cit., 134; P. Bouzat et J. Pinatel, op. cit. ,p. 212.

(so) Garçon, op cit., p. 25.