Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

221

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

Насупрот објективном гледишту стоји једна субјектнвна теза о проблему разграничења припремне радње од покушаја. Она узима у обзир опасан карактер учиниоца и нужност социјалне одбране. За субјективисте je свака радња која je управљена на то да се злочиначка воља оствари покушај крившшог дела. За њих објективна страна понашања у виду радње има значаја само утолико што кроз њу caiMa воља добија свој спољашњи лик С 22 ). Према овом гледишту, нема разлике у погледу кажњивости измеБу припремне радње и покушаја, пошто сам појам покушаја обухвата и припремну радњу. Савремена наука кривичног права изгледа да ce придружује овом субъективном гледишту. Следбеници субјективне теорије, који налазе да треба разликовати припремну радњу од покушаја, сматрају да у покушај улази свака радња из које се може извести поуздан закључак да постоји злочиначка намера. Разрађујући ову идеју, Гаро ( 23 ) сматра да je извршење кривичног дела почето када je учинилац извршио акте који непосредно теже извршењу кривичног дела, тако да се за учиниоца може рећи да je у фази извршења своје кажњиве намере. Заступајући исту ову идеју, Видал-Мангол ( 24 ) су истицали да почетак извршења постоји када je учинилац одлучио да се изложи ризику предузимања, найме, када je репшо да за собом пресече све мостове повратка. Донедије де Вабр ( 25 ) проблем разграничења припремне радње од покушаја поставља као субјективно-психолошко питање. По њему, почетак извршења постоји када измеВу зла које je учинилац остварио и циља који je намеравао да постите посхоји тако слабо морална препрека да би je он, ако то од њега зависи, готово сигурно прекорачио. Но, у случају постојања такве моралне препреке изкеБу учиниоца и довршења кривичног дела, ко ja je тако велика и тако значајна да je учинилац не би могао прећи, не би постојао почетак извршења, већ само припремна радња, П. Буза ( 26 ) сматра припремну радњу подозривим, сумњивим актом, који допушта неодреБеност у погледу сазнања да ли ће и које кривично дело учинилац предузети, док почетак извршења кривичног дела представл>а акт којим учинилац открива своју криминалну одлуку и тако прелази „Рубикон злочина”, прихватајући држање које више није држање поштеног човека. Несумњиво je да изложене формуле субјективиста о разграничењу припремне радње од покушаја имају у виду за започињање извршења кривичног дела акте учиниоца који по својој непосредној последици морају у његовој мисли да остваре кривично дело. Y овом стадију психолошког процеса, како примећује Гарсон ( 27 ), кајање постаје невероватно, а намера je довољно остварена да се јасно опажа да je учинилац опасан.

(22) Yn. Т. Живановић: Основи кривичног права, Општи део, књ. XI, св. 1 и 2, стр. 158. (23) R. Garraud: op. cit., р. 483.

(24) В. Vidal-Magnol: Cours de droit criminel et de science pénitentiaire, 9.éd,, 1948—1949, Rousseau, p. 150. (25) Donnedieu de Vabres: Traité de droit criminel et de législation nénale comparée, 2e éd., Paris, 1947, p. 134.

(2S) P. Bouzat et J. Pinatel, op. cit. p. 212. (27) Garçon, op. cit., p. 25.