Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

226

АНАЛИ ПРАВ НОГ ФАКУЛТЕТА

изузетним случајевима инкриминисано припремање кривичног дела, то се ово припреманье у односу на родни појам појединих кривичних дела према свршеном кривичном делу и кривичном делу покушаја појављује као посебно кривично дело највише општа врста кривичних дела. Како je реч о посебном делу највише опште врсте кривичних дела, то je ради успешног решавања и анализе појма бића овог кривичног дела неопходно потребно упоредити га са бићем свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја. Учење о бићу кривичног дела ( 38 ) говори да биће кривичног дела, чини скуп у закону одређених елемената кривичног дела. Изостајање једног од гьих има за последицу непостојање бића кривичног дела у целини, услед чега долази до искључења кривичне одговорности. Међутим, специфичност кривичног дела покушаја je у томе, што код њега непостојање једног од елемената бића кривичног дела последние, и поред општег принципа, не искључује кривичну одговорност него ствара одговорност за недовршено кривично дело. Особеност кривичног дела припремања лежи, пак, у томе што оно у свом појму садржи само један елеменат бића кривичног дела, па услед тога ствара специјалну ситуацију одговорности за једно посебно кривично дело. Ствар je у томе, што je за довршено кривично дело неопходно потребно остварење свих елемената у бићу кривичног дела: радње, последние, узрочне везе која везује радњу и последицу или виност (умишљај односно нехат). За кривично дело покушаја тражи се постојање два од горе набројаних елемената бића: радње и умишљаја. Кривично дело припремања, са своје стране, садржи такође два елемента: радњу и умишљај. Према томе, из изложеног произилази да су заједнички елементи, који повезују свршено кривично дело и кривично дело покушаја са кривичшш делом припремања, радња и умишљај, док je последица изостала и код кривичног дела покушаја и код кривичног дела припремања. Радња у бићу свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја, као и у бићу кривичног дела припремања усмерена je на остварење законом забрањеног циља. Но, и поред тога што на овој линији изгледа да радња повезује ова бића, у суштини овде je реч о привидној вези, која произилази из обележја радње као физичког акта а не као елемента бића кривичног дела. Да би се ово открило, довољно je да се само мало задржи на једном таквом понашању. Радња у случају свршеног и покушаног кривичног дела има исто значенье (нпр. код крађе). Та радња je у закону означена као елеменат биће конкретног кривичног дела. Но, радња припреман>а,гатр. набављање отрова у нам ери убиства, која несумњиво има кривичноправни карактер, не представља ону радњу која je елеменат бића кривичног дела убиства која се намерава да изврши, као што ни набављање колда ради задавања ударца не представља елеменат телесне повреде. Ови случајеви говоре да радња свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја има другојачије значење од радње код кривичног дела прнпремања. Радња код свршеног кривичног дела покушаја je елеменат бнћа кривичног дела, па отуда она и није заједничко обележје које ова дела повезу-

(38) A. Трајнпн: Учење о бићу кривичног де,\а, Београд, 1949, стр. 154.