Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

227

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

je. Из овога пронзилази да су овде у питању две, по својој природи и квалитету различите радње. Код свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја у питању je радња извршења, а код кривичног дела припремања радња прштремања која претходи започињању радње извршења, а служи као олакшица за остварење бића кривичног дела (о припремној радњи уопште и њеном разграничењу са покушајем кривичног дела већ je било речи, па je сувшпно о томе поново говорити). Што се тиче другог елемента умшпљаја, заједничког како за биће свршеног и покушаног кривичног дела, тако и за биће кривичног дела припремагьа, он je код ових проузроковагьа исти. Но, он се код свршеног кривичног дела и кривичног дела покушаја испољава у радњи која je елеменат бића кривичног дела, а код кривичног дела припремања се изражава у предузимагьу радње ко ja не улази у биће кривичног дела. Тако, на пример, умишљај да се изврши убиство плус радња ко ja се састоји у набављању ватреног оружја представља увек кривично дело припремања, јер ова радгьа набављања тог оруВа није радња елеменат кривичног дела чије се извршење припрема. Према томе, код кривичног дела покушаја у односу на свршено кривично дело не постоји један елеменат потпуног бића кривичног дела последнца, док код кривичног дела припремања постоји само један елеменат потпуног бића кривичног дела умишљај. Из свега изложеног могло би се закључити да посебно дело највише опште врсте кривичних дела кривично дело припремања у свом бићу у односу на дела највише опште врсте кривичних дела свршено кривично дело и кривично дело садржи: 1) радњу припремања која олакшава и доприноси остварењу свршеног кривичног дела односно кривичног дела покушаја. Ова радња није елеменат бића кривичног дела, па није заједничко обележје ових кривичних дела; и 2) умишљај који чини елеменат биће кривичног дела и међусобног повезује оба кривична дела. г) Суштина гсривинног дела припремања. Y склону разматрагъа кривичног дела припремања јавља се питање шта ово дело у својој суштини представља. Идући овим путем наилази се на чињеницу да нека дела припремања нису у закону предвиВена као кривично дело, док друга, опет, јесу. Прави разлог за овакво различито поступање, када je у питању припремање и извршење кривичног дела, мора се тражити у друштвеном значају таквог понашања. Са овог становишта, полазећи од садржине кривичног дела као друштвено опасног дела, инкриминисано ггрипремање у кривичном законику јесте понашање које представља за једно друштво-државу опасност у толикој мери да je неопходно потребна друштвена реакција у виду кривичноправне санкције. Према томе, разлог инкриминације и кажњивости припремања лежи у опасности таквог припремања. То припремање je опасно када се појављује као напад на извесна најзначајнија и најважнија правна добра и интересе за једно друштво-државу и појединца као и за обоје. Овај напад се не састоји у непосредној опасности за ова добра ( 39 ), већ у удаљенијој опасности, у опасности која je могла уопште

(39) Др С. Франк: Теорија казненог права, Ошпти део, Загреб, 1955, стр. 174.