Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

229

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

дела. Y том погледу он je отишао нетто напред у односу на законике којн нису правили никакие разлике између свршеног кривичног дела, кривичног дела покушаја и припремне раднье (напр. КЗ РСФСР, КЗ Данске и др.). Но, сама чињеница да je припремна радња као етапа у настанку кривичног дела била кажњива и перед поставленнх услова за њено кажњавање, говори да се ОКЗ, по својој основној концепцији, у односу на савремена законодавна и теоријска решења о некажњивости припремне радње није сврставао у њихов круг. Ипак, такав став ОКЗ je често праведан захтевима и потребама времена у коме je био поставлен ( 41 ). 2. Припремна радтъа у Кривичном законигсу. Важећи Кривичнн законик од 1951. године заступа другојачије становниште у погледу третмана припремне радње. Изоставлањем члана 20. ОКЗ, припремна радња више није представлала установу општег значаја која би улазила у Општи део Кривичног законика. Она je као етапа у настанку кривичног дела оставлена ван подручја интервенције кривичног законодавства. Но, следећи савремени законодавни покрет, и наш закхшодавац je тежио да све више и више предвиди и да казни известан број компромитујућих понашања која су по својој природи таква да теже да припреме односно олакшају и омогуће остварење кривичног дела. Природа оваквих понашања и њихов евентуално опасан карактер доволно су их окарактерисали да би постала предметом посебног предвиђања у кривичном законику. Тако се припремна радња нашла у КЗ, али не у свойству етапе настанка кривичног дела, већ као кривично дело посебне врете (sui generis). Стога инкриминисање припремне радње у Посебном делу Кривичног законика показује да она у нашем позитивном праву представла кривично дело припремања као посебно дело највише опште врсте кривичних дела. (О кривичном делу припремања уопште већ je било раније речи, па je сувишно о томе поново говорити.) Кривично дело припремања у размерама нашег позитивног законодавства добија различите видове, који скупа карактеришу ово дело у условима нашег друштва-државе и налажу потребу њиховог ближег сагледавања. 3. Посматрање појединих кривичних дела припремања. —а) Кривично дело припремања из чл. 100. и 101. КЗ. Кривично дело припремања je у неким случајевима инкриминисано у законском пропису тако што je радња код неких кривичних дела означена као низ делатности, у ко je могу ући и радње припремања којима се прнпрема извршење тих кривичних дела. То je случај са кривичним делима против народа и државе из чл. 100. и 101. КЗ. чија je радтьа конкретизована као „дело”. Y страној и нашој кривичноправној књижевности се сматра да „дело” обухвата поред кривичног дела покушаја и кривично дело припремања. Како у погледу кривичног дела покушаја и кривичног дела припремања радња није одређена, то се поставла питање које припремне радње могу да уђу у појам „дело”. Y овом погледу постоје тешкоће. Y теорији ce сматра да се унапред не могу утврдити све радње припрематьа ко je би могле ући у појам „дела”, већ се само могу одредити извесне поставке у вези

(41) в. Објашњења, op. eit., стр. 82.