Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

446

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

докторанди права, као и известан број практичара и теоретичара. Институт Iша и властиту библиотеку, која je већ на почетку располагала са преко 1600 свезака 0). Износеђи општи утисак, ваља рећи да je институт у целини класичан пример универзитетског института, који одише свежином и полетом. Поставка и изградгьа института везане су како за савремена достигнућа крнминологије тако и за схватаньа професора Гердса као директора института. Проф. Гердс посматра проучавање проблематике криминалитета под углом читавог низа различитих научних дисциплина. То je једно енциклопедијско или аналитичко схватање криминологије у најширем смислу речи, које на први план истине присуство кривичних тј. криминолошкнх дисциплина. Скупину кривичних дисциплина проф. Гердс дели на правке и неправне. Y правке дисциплине он сврстава кривично право (ученье о кривичном делу и учење о правним последицама) и кривично процссно право, а у неправне криминологију у ширем смислу речи и криминалистику. Најзад, криминологију у ширем смислу речи грана у кргшинологију у ужем смислу речи и кргшиналну педагогију (-). Овом аналитичком схватању криминологије супротставља се тзв. синтетично схватање, које са своје стране формира синтетичку криминологију ( 3 ). Ово треба рећи како би се поштовала равноправност схватања и ставова који су присутни у теорији и пракси крlшинологије. Исто тако треба истаћи да код присталица енциклопедијског схватања не постоји једннство у погледу броја релативно самосталних дисциплина ко je чине појам криминологије у најширем смислу речи. Y нашој литератури je. нпр., проф. Т. Жнвановиђ изложио, има томе више од тридесет година, један веома детаљно развијен систем енциклопедијске криминологије. Код њега се такође среће по дела дисциплина на правке и неправне, с тим што он посебно скреће пажњу и на помоћне науке кривичног права, у које убраја филозофију, етику, правку филозофију, психологају и логику, као и судску медицину. За гьега трупу правних дисципшна чине: 1) виши општи део (или основни проблеми) кривичног права (или синтетична филозофија кривичног права); 2) кривично право; 3) кривични поступай (уз напомену да се из кривичног права и поступка може издвојити као засебна дисциплина извршгња кривичних санкција); и 4) криминална (кривичноправна) политика (или терапеутика). С друге стране, ванправне дисщшлине се деле на етиолошке и неетиолошке. Y етиолошке дисциплине спадају: 1) криминална социологија и 2) криминална антропологија (или биологија) унутар које вала разликовати 1) криминалну психологију; 2) криминалну психијатрију и 3) криминалну соматологију, односно анатомију и физиологију. Што се ти-ге неетиоло-

(1) Neues Institut für Kriminologie in Frankfurt a. M. f Monatsschrift für Kriminologie und Strafrechtsreform, H. 5/1965, S 254. Prof. Dr. Th. Würtenberger: Bericht über die Entwicklung der Kriminalität und Verbrechensbekämpfung sowie über den Stand der kriminologischen Forschung in den Jahren 1964—65. Monatsschrift für Kriminologie und Straf echt sreform, H 6/1966, S. 277.

(2) Friedrich Geerds: Die Kriminalität als soziale und als wissenschaftliche Problematik. Tübingen, J. С. B. Mohr (Paul Siebeck), 1965.

(3) The University Teaching of Social Sciences: Criminology. Види А- В- Аимитрпјевић: Реферат ... . р. 159. UNESCO, Paris, 1957.