Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

447

ПРИЛОЗИ

шких дисциплина, Т. Живановић овде убраја: 1) криминалну (или судску) полицију (тачније криминалну технику и тактику); 2) криминалну статистику; 3) криминалну педагогију; 4) криминалну профнлаксију (или хигијену); 5) криминалну етнологију (етнографију); 6) криминалну антропогеографију и7) криминалну лингвистику ( 4 ). На овом месту ће изостати свако критичко разматрање изложених ставова, јер то није сврха овог напнса. Дакле, вратимо се схватању проф. Гредса да бисмо видели које су дисциплине из тьеговог каталога дошле до изражаја у Институту за криминолошју. Судећи према ономе што се може запазити посматрањем рада у самом институту и према двема објављеним монографијама, које су изишле у новозаснованој едицији ~ Студи je из науке о криминалитету”, као и студије „Кривична дела против личности и деликти против морала”, мшшъен>а смо да у овој етапи развоја института у њему преовлађују кривично право и криминологи]а у ужем смислу речи. Код ове носледње дисциплине чини нам се да je посебна пажња поклоњена феноменологи]и криминалитета ( 6 ). Међутим, приликом читала радова постаје видл>иво и респектоватье других кривичних односно криминолошких дисциплина, а с тим и њихових метода. После овог осврнућемо се на сваки од радова који су наведены на почетку. Теде проучава проблематику блуда са потчињенима, Шмидл-Нојбург кривична дела фалсификовања новца, а Зимсон и Гердс читаву групу кривичних дела против личности и кривична дела против морала. Y поднаслову сваког од ових радова изнесена je и природа саме схудије. Тако Теде истине да je иегов рад крнвичноправно и криминолошко истражива-Iье, Шмидл-Нојбург напомшье да je његова студија прилог криминологији, криминалистици и кривичноправној проблематици кривичних дела фалсификовања новца, док се Зимсон и Гердс ограничавају на то да истакну да je у тьиховом раду посреди упоредноправно изучавање кривичних дела против личности и морала. Но, није претерано рећи да нас на овом месту, вшпе од онога што je речено, занима оно што je учињено. Нашу пажњу привлаче стил и метод проучавања, средства, начин и путеви. А) Петер Теде je посветио своју пажњу проучавању блуда са потчињенима. Његова проучавања полазе од законског бића овог кривичног дела у немачком Кривичном законику, § 174. За ово кривично дело карактеристична je инкриминадија злоупотребе ради блуда уз исгсоришћавање однаca потчињености односно зависности. Y нашем КЗ највећи део ове инкриминације покрива дело из чл. 182 чији je наслов „обљуба или противприродни блуд злоупотребом положаја”, у вези с инкриминацијом блудных радњи у чл. 183.

(4) Т. Живановић: Основи кривичног права, огппти део, књ. I. Стр. 37—40, Београд, 1935.

(5) Едицију , Студије из науке о криминалитету” основао je проф. др Ф. Gerds, а издаje je Verlag Мах Schmidt-Römhlld, Lübeck.

(6) Friedrich Geerds: Kriminalphänomenologie, ihre Aufgaben und Möglichkeiten u Beiträge zur gesamten Strafrechtswissenschaft (Festschrift für Hellmuth Mayer zum 70. Geburtstag). Berlin, Duncker & Humblot, 1966. Види приказ Д. В. Димитријевића у Анали Правног факултета у Београду, бр. 1 у 1967, стр. 113, Београд, 1967.