Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

449

ПРИЛОЗИ

од 1959 —1964. године. Аакле, посреди je примена статистичког метода и изучавање појединог случаја. Са подједнаком пажњом обраЬене су криминална феноменологи]а, криминална етиологија и типолошја учинилаца. Криминална феноменологи] а треба да пружи систем типова дела блуда са потчшьеним, не упуштајући се ни у каква вредновања. Ова] систем у друштвеном животу нарочито да]е податке о разним функцијама типичних облика појаве блуда са потчшьеним, Теде у области опште феноменологи]е проучава опште критеријуме, а после тога изграђује каталог посебних облика појаве блуда са потчињенима. Y опште критеријуме свога проучавања он je сврстао: место извршења дела, време извршења дела, однос између учиниоца и жртве, старост учиниоца и жртве, средство извршења дела и врсгу блуда. Његов каталог блуда са потчшьеним садржи осам посебних облика ове појаве: а) блуд у „породичним односима”; б) блуд у школским и образовним односима; в) блуд у радним и ученичким односима; г) блуд у личним односима старатьа; д) блуд у односима збрињавања и заштите; Ь) блуд у другим односима неге и старања; е) блуд у међуслужбеним односима; и ж) блуд у другим службеним односима. Y излагању ових облика истакнуте су њихове сличности и разлике. Пре него што je пристушю истраживању етиологије блуда са потчињеним, Теде je прихватио разлику измеЬу криминогених фактора или правих узрока и оннх околности које својим присуством изазивају извршење дела. Своја испитивања je усмерио на факторе који одређују личност учиниоца и његову вољу, као и на оне који су изазвали негативно понашање. Тако у његовој студији срећемо следеће факторе; пол и старост; образовање и васпитање; интелигенцију и психичке недостатке; породично статье, позив и економске прилике; друштвено понашање и мотивацију. Од фактора који својим присуством изазивају извршење дела истакнути су „ситуација самог места”, понашатье жртве и алкохол. Посебна пажња посвећена je проблематици мотивације. Због тога су наглашени и у извесној мери обрађени материјални мотиви, емоционални егоцентрични, мизантропски и филантропски мотиви, лакомисленост, неодговорност и рациопално несхватљива дела. После обраде појединих фактора Теде није пропустио да истакне њихов знача], њихову повезаност и њихово међусобно деловање. Са пуним познавањем сложености проблематике и осећањем одговорности Теде je пришао личности учиниоца односно типологији учинилаца. Но, он ову проблематику није дубље захватио, найме, прибегао je једној типологији заснованој на спољашњим чшьеницама, тј. на начину живота и спољашњем кривичном понашању. Присутне су две основне трупе учинилаца: повратници и просечны учиниоци. Свака од ових трупа има своју унутрашњу по делу. Међу повратницима се срећу антисоцијални, асоциј алии и друштвено беспомоћни учиниоци, a међу просечним учиниоцима конфликтни, развојни и друга. Оскудне су карактеристике с којима je Теде одредио наведене типове учинилаца, али нам се чини да он и није могао више да каже о овој проблематици у датом тренутку његових студија.