Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

448

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Проучавање je сисхематисано у три дела. Y првом делу се разматрају кривична дела против мсрала, а посебно блуд са потчшьеним према важећем праву. Други део je посвећен криминологији блуда са потчињеним. Најзад, трећи део представља инаугурисање блуда са потчињеним као кривичног дела завођења. Теде je веома коректно изложио позитивноправну ситуацију и анализу кривичног дела блуда са потчињеним. Његов почетак с кривичним делима против морала je оријентационе природе и служи му како би одредио место кривичном делу које посебно проучава. Историјски осврт je ту да потврди чшьеницу да je блуд са потчшьеним релативно младо кривично дело. Тако су већ на почетку грисутни систем и систематичност, као и казивање историје. Може се говорити о томе да ли je све то дато у довољној мери, али нас задовољава већ сама чшьеница ььиховог присуства. Познтивноправна анализа бића кривичног дела блуд са потчитъеним дата je путем стандардне примене правног метода. Објективно неправо блуда са потчшьеним произилази из узајамног деловања одређене потчшьености и деликтног понашагьа учиниоца, датог као злоупотреби ради блуда уз искоришћавање односа потчињености. Аналитичко посматрагье односа потчшьености показује да кривични закон разликује потчшьеност малолетних, тј. лица испод 21 године, и потчшьеност у јавној служби. Y првој групп потчшьености присущи су односи васпитања, образованна, надзора и старања. Све су ово појмови који ce међусобно додирују и који имају много прелива. Теде настоји да их што јасније одреди. Поменули бисмо да старање обухвата збршьаватье, чуваше и заштиту малолетног лица. За другу трупу су карактеристични односи зависности службеника и зависности трећих лица. Најзад, појављује се и трећа група потчшьености, која обухвата односе у установама за оболела и немоћна лица. Радња самог дела нагони на јасно схватање блуда, злоупотребе и искортићавања односа потчшьености. Теде je присталица објективног схватања. Блуд je према њему свако понашање које грубо вређа друштвени кодекс сексуалног морала и садржи објективно видљиви чин полног нагона. Што се тиче злоупотребе, за њено постојање се тражи да респектовано лице ради властитог полног уживања свесно не поштује .људско и посебно сексуално морално достојанство потчшьеног. Најзад, искоришћавање односа потчшьености као обележје дела захтева да увек постоји повезаност измеЬу блуда и потчшьености. § 174. изискује умипхљено делање. Теде припада онима који су незадовољни постојећим решењем за кривично дело блуд са потчшьеним у важећем кривичном законодавству. Он je заокупл>ен социолошком проблематиком овог девијантног понашања и истине да се разјашњење садржаја његовог специфичног неправа може остварити само на једном вишем нивоу криминалнополитичке синтезе криминологије и кривичног права. Y овом и оваквом уверењу, он излаже у другом делу своје студије кримипологнју блуда са потчшьенима. Његова излагања су заснована на статистици криминалитета и проучавању 178 кривичних списа Врховног земаљског суда у ПТтезвиг-Хоушттајну за време