Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

минацији израде фалсификованог новца, његовог прибавхъатьа и растурања, као и на видовима привилегисања. Шмидл-Нојбург je учинио велики напор у савлађивању сложена и разу Вене проблематике кривичних дела фалсификовања новца и пружио мам низ вал>аннх резултата. в) Обидна студија Зимсона и Гердса о кривичним делима против личности и морала такође обогаћује наше знанье о кретањима у животу и раду Института. Аутори су нзвршили марљиво проучавање једне увек актуелне проблематике у области посебног дела кривичног права. Њихова студија je у најбољем смислу речи значајан прилог кривичној науци. Предмет изучавања je јасно одређен. У кривична дела против личности сврстане су четири трупе кривичних дела и то: а) деликти против живота и телесне неповредивости; б) деликти против слободе и мира човека; в) деликти против части; и г) деликти против морала. Посебну пажтьу привлачи уношетье ове последтье трупе у кривична дела против личности. Но, треба поштовати критеријум аутора. Према њиховом схвататьу код криеичних дела против морала je више-мање видљиво да je појединац жртва, односно да je погођен делом. Y овохм свакако има много истине. Доследни своме критеријуму, аутори не уносе сва кривична дела против морала у кривична дела против личности. Они су обухватили следећа кривична дела: силовање и други насилии блуд; блуд са децОхМ и малолетнима; блуд са потчшьеним; инцест; хомосексуалност (мушка и женска); куплерство, проституција и подвоВетье; блудно и непристојно понашање. Уз поштовање овако одређеног предмета, као и многих других ставова аутора, о којима би се иначе могло дискутовати, задржаћемо се само на стилу и методологији проучавања. Аутори су ставили преда се огроман материјал о кривичним делима против личности у светлости упоредноправног разгиатрања. Они су обухватили одредбе о овим кривичним делима у више од тридесет кривичних законика узимајући у обзир сву СхУоженост и неслагање у покледу многих питања, како у законодавству тако и у теорији. Стил њиховог изгагања није хронолошја и смењивање ставова и решена у појединим кривичним правима, већ тематска обрада кривичних дела и њихових обележја у упоредно-правним разхмерахма. Правке анализе и синтезе вршене су кривичноправпо-догматским методом, који je праћен историјским освртима и криминолошким посматрањима. Историјски осврти су културно-политичке и правне природе, a криминолошке интервенције откривају реалне садржаје. Но, пето као што су историјски осврти делимично и слободно одабрани, тако су и криминолошка излагања често непотпуна, али су увек корисна и поучиа. Са све интензивнијим развојехМ кримтшологије свакако ће доћи и до потпуннјих криминолошких тштервенција у решавању кривичноправних питана. С овим се завршава наш кратак оеврт на живот и рад Института за криминологију у Франкфурту на Мајни.

Ар

Драгољуб Б. Димитријевић