Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

455

ПРИЛОЗИ

РЕФОРМА УГОВОРА О ОСИГУРАЊУ Y ФРАНЦУСКОМ ПРАВУ

У годинама 1966. и 1967. француско право осигурања je доживело праву поплаву законских текстова којима су уношене значајне промене како у организацију осигурања, тако и у функционисање уговора о осигурању. Све ове промене имају такав значај, да су их најмеродавнији француски правници окарактерисали као реформу француског права осигурања. Истакнути прскфесор Андре Бесон (André Besson), са Правног факултета у Паризу, свој курс на последипломским студијама (Diplome d’Etudes supérieures de droit privé) y школској год. 1967/68, посвећен овој материји држао je под називом: „Недавне реформе у праву осигурања”, указујући тиме да je истовремено реч и о променама које имају характер реформе и о вшпе врста ових реформы. По њему, извршене су четири реформе: 1) реформа уговора о осигурању, 2) реформа која се односи на осигуравајућа друштва која западну у тешкоће, 3) реформа аутомобилског Гарантног фонда и 4) реформа у реосигурагьу (Caisse centrale de réassurances). Y оном раду, коме ће, надамо се, уследити и други прикази посвећени истој теми, приказаћемо реформу ко ja се односи на уговор о осигурању, будући да je то материја која по свом значају прелази интересовање и потребе француског права и ко ja je за нас управо у тренутку када се припрема доношења закона о облигацијама изузетно важна. Режим уговора о осигурању у француском праву почива на одредбама Закона о уговору о осигурању од 1930. године. Од гада, потребе живота су се, разумљиво, мењале и примена неких од ових одредаба све више je наметала тешкоће у пракси и долазила у сукоб са захтевима савременог живота. Осим тога, нека од раније усвојених решења све су више долазила у сукоб са савременијим текстовима других европских земаља, те je отклањање ове неуједначености очигледно наметало потребу реформе. Промене су нарочито постале нужне у правилима која регулишу извршење најважније обвезе осигураника плаћање премије осигурања, и у правилима која се односе на трајање уговора о осигурању. Ао очекиваних промена je и дошло крајем 1966. године. Приступићемо сукцесивно њиховом разматрању. A. Плаћање премије осигурања. Ова материја je новим прописима готово комплетно измењена (’). Новине се односе како на начин на који и место на коме осигураник треба да изврши ову своју обвезу, тако и на последние које настају ако je никако не изврши. Тим редом ћемо ићи. 1. Начин плаћања премије осигурања. Суштина реформе се састоји у замегш принципа тражљивости премија (quérabilité) принципом доносивости премија (portabilité). Према принципу тражљивости осигураник je био дужан да премије плаћа у месту свог домицила, ако неко друго место није нарочито уговорено. To je било решење закона од 1930. године, који je изузетак чинио само у погледу прве премије осигурања. Пако ово правило није имало императиван характер, плаћање премије у месту до-

(1) Члан 16. Закона о уговору о осигурању, од 1930. замењен je чланом 5. закона по. 77—892. од 30. новембра 1966. и декретом о његовој примени но. 67—499 од 23. јуна 1967. год. (Ј. О.. 28. јуни 1967).