Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

459

ПРИЛОЗИ

(четири седмице), при чему je осигуранику смањена могућност да због одсутности на време сазна за писмо осигурача. в) Суспензија уговора о осигурању. Суспензија уговора значи за осигураника непокривен ризик за време периода суспензије, иако његова обвеза плаћања премије и даље остаје. Осигурач може одбити да накнади последице осигураног случаја који настане од момента суспензије па све до следећег дана у подне по плаћању заосталих премија. Та су правила репродукована и у новом тексту. Новина, ипак, има и овде. Најпре, суспензија наступа по истеку 30 дана после дощье осигураника (раније 20 дана). А затим, уређено je питагье суспензије у случају периодичног плаћања у оброцима. Питање дејства суспензије у случају када се премије плаћају у ратама задавало je пракси велике теппсоће. Компликовано je нарочито било одредити време трајања суспензије. Наиме, нормално, суспензија уговора престаје било раскидом уговора од стране осигурача (ако осигураник није у року од 10 дана по наступању суспензије платно заостале премије и тиме повратио дејства уговора), било услед одбијања осигурача да се користи суспензијом, и, разуме се, са исплатом заосталих премија од стране осигураника. Међутим, у случају плаћања премије у ратама, према усталеној судској пракси, дејство суспензије je било ограничено на период који се протезао само до доспелости нове премије-рате, то јест, уговор je ступао на снагу поново аутоматски даном доспелости нове премије, иако осигураник није платно заосталу рату (а осигурач се није користио својим правом да уговор раскине). Захтевање свих формалности и рокова за сваку неплаћену премију и ограничавање суспензије на период који одговара премији за коју je осигураник стављен у доцњу, резултат je схватагьа да je санкциja суспензије изузетна и строга мера и да je зато треба уско тумачити и у корист осигураника. Само, то je доводило до погоршавања положаја осигурача (нарочито док су премије биле тражљиве), који, у случају учесталих рата, није могао суспензију ни да добије, a такође ни право на раскид уговора. Ово питање сада закон решава на следећи начин: „Y случају када je годиппьа премија подељена на рате, суспензија гарантије, до које дође услед неплаћања једне од рата, производи дејства до истека тог годишњег периода.. Цела ова проблематика се, меВутим, не односи на осигурагье живота, где постоје посебна правила; плаћање премије je факултативно, те осигурач нема право наплате преко суда. Y тој материји, уосталом, свака премија и не одговара одређеном периоду осигурагьа. г) Раскид уговора. Осигурач има право, како je речено, да после десет дана по истеку рока од 30 дана од дана стављања осигураника у доцгьу, уговор о осигурању раскине. То право припала само гьему а не и осигуранику, jep се овом задтьем не може оставити могућност да неизвршењем своје уговорне обвезе доведе до раскида уговора. Са друге стране, ради се само о праву осигурача, а не о његовој обвези: он не мора по истеку ових рокова уговор раскинути, него може оставити да дејства суспензије и дал>е теку.