Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штете формирали и своје схвахање о појму те штете. Отуда je xaj појам дефинисан као повреда личног права или личног добра или скупа личних добара (моралне имовине) или личног интереса. Имовини као објекту имовинске штете супротставља се заисха одреТени неихмовински објект као објект неихмовинске штете. Тај објект, меЬ\тим, није ништа друго него сама личност оштећеног лица. Док се свака ймовинска штета одражава на имовини оштећеника, неимовинска штеха одражава се коначно у личности оштећеника и независно од иегове имовине. Према томе, објект на коме се коначно неимовинска штета производи није ни лично право ни лични интерес ни лично добро. Ако се у процесу проузроковања неимовинске штете наноси повреда личнОхМ праву, добру или интересу, тај процес се не завршава са овом повредом. Он се преноси на хличност оштећеника. И ту, у личности оштећеника он се на крају негативно одражава и неимовинска штета производи. Ако имамо у виду да се личност оштећеника састоји из одреЬене биопсихичке конституције, онда се у сврху даљег разјашњења може рећи да je објект неимовинске штете унутрашњи, психички супстрат личности оштећеника, иегов унутрашии, душевни живот. Али то може бити и иегов биолошки супстрат, jep се неимовинска штета може произвести и у оквиру биолошке консштуције оштећеног лица. Ad б) По својој садржини имовинска штета je, као што je речено, или стварна штета умаиеие имовине оштећеника иш изгубл>ена добит ненаступаие повећања имовине, које се према редовном току ствари и околностима конкретног случаја могло очекивати. Неимовинска штета састоји се најчешће у болу, физичком или психичком, причииеном оштећеном лицу. Али она се не своди само на физичке иш психичке болове. Неимовинска штета може се састојати и у другим субјективним трпљењима и патиама ( 5 ). Она се може појавити, на пример, као страх од штетног догађаја, претршъен у току истог или касније. Страх тшје бол, страх je квахштативно друкчија психичка појава. Штетни догаЋај може, затим, имати штетно дејство и у об.гасти других психичких појава, а не само области емоција. Он може изазвати разне неурозе, депресије, потресе и друге душевне порвхмећаје, а хможе деловати и на свеукупан душевни живот оштећеника. Поред тога, неимовинска штета може се састојати и у поремећајима биохгошке природе, као у унутрашњу или Схмаиетьу бнолошких функција оштећеног лгща. По себи се разуме да се сваки поремећај не може сматрати неимовинском штетохм. Бол, физички или психички, мора достићи известан ин-тензитет. То важи и за остале порехмећаје. II О одговорности за накнаду неимовинске штете. 1 Ни у правној науци ни у правној пракси нема размнмоилажења у погледу одговорности за накнаду имовинске штете кад постоје сви елементи проузроковања штете и ех\ементи штетника. Одговорност за накнаду имовинске штете јесте

(5) В. Др Обрей Станковић, Новчана накнада неимовинске штете, Београд, 1965 стр. 119.