Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

465

ПРИЛОЗИ

неспорна последица проузроковања штете и постојања штетника, и самим тим она не представља сама за себе никакав посебан проблем. Сасвим друкчије стоји ствар са пихањем одговорности за накнаду неимовинске штете. О постојању те одговорности фор!Мирана су у правној науци два супротна гледишта. По једном од њих, не постоји друштвена оправданост постојања одговорности за неимовинску штету. Ту одговорност не треба нравно регулисати и судски утврђивати. Y прилог овог гледишта наводе се углавном следећи разлози: а) Одговорност за причшьену неимовинску штету има за последицу давање новчане накнаде оштећеном лицу, пошто код те одговорности натурална реституција није могућа. Дата новчана наклада, меВутим, не може бити реално одмерена, већ се одмерава арбитрерно, jep je немогућно тачно утврдитн величину неимовинске штете, а често ни само њено постојање. Она се, уопште, по својој природи не може ни мерити новцем ни изразити Y новцу. б) Новчана накнада неимовинске штете значила би унижавање личности човека. Новцем се не могу накнађивати узвишена људска осећања, а да се тиме не вређа људско достојанство. в) Код неимовинске штете реч je о повреди личних добара, а тим добрима се пружа ефикасна заштита кривичним правом. Због тога не постоји оправдана потреба за установљењем граВанске одговорности за повреде наведених добара. Према супротној теорији, постоји друштвена оправданост постојања одговорности за неимовинску штету, правног регулисагьа те одговорности и њеног судског утврђивања. Та оправданост заснива се, углавном, на овом резоновању: аа) Неимовинска штета je тежи облик штете од имовинске, jep личност човека, чијом се повредом наноси неимовинска штета, има већу вредност од његове имовине. Отуда je, нема сумње, оправдано утврђивање одговорносхи штетника за неимовинску штету и његово обвезивање на накнаду штете. бб) Услед извршења штетие радгье изазван je у личности оштећеника поремећај одређене садржгше, који се негативно одражава у тьеговом ;кивоту. Постоји потреба да се тај поремећај отклони, што je несумњиво. Y ту сврху оштећенику се досуВује извесна сума новца. Помоћу ibe он ће бити у стању да себи прибави какву пријатност и задовољство, и да на тај начин унесе у свој живот нетто што би се могло позитивно одразити на његову личност. Према томе, досуЬена свота новца оштећенику не представља цену плаћену за причшьену му неимовинску штету, већ средство да се отклони или бар ублажи поремећај изазван у њему извршеном штетном радњом. вв) Овакво схватање накнаде неимовинске штете далеко je од тога да представља деформацију личности човека. Напротив, оно пружа заштиту тој личности и омогућује њен даљи позитиван развој, пошто отклања