Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

466

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оно што се као негативно одражава у њеном животу. 1/"след тога накнада неимовинске штете добија један хуман карактер, а делатност суда се афирмише као средство за остварење хуманих друштвених односа и меБуљудске солидарности. 2 То што важи за одговорност за неимовинску штегу уошпте, важи и за одговорност за неимовинску штегу насталу у случају смрти, повреде тела и нарушења здравља, Изложена два супротна гледишта л опта я су претежно до изражаја у области те штете. Она се и ту бране истин аргументом. Она су се одразила не само у правној науци већ и у законодавству и пракси судова разних земаља. Тако, совјетско право не познаје накнаду неимовинске штете у новцу. Нови ГраЬански законик Републике Чехословачке од 25. X 1950. године, меВутим, предвиВа да je у случају телесне повреде штетник дужан да плати накнаду повређеном за претрпљени бол (§ 355). Новчану накнаду неимовинске штете предвиВа и бухарски Закон о облигацијама од 22. XI 1950. године. Насупрот совјетском праву, швајцарско облигационо право предвиВа да судија може, с обзиром на нарочите околности, у случају убиства и телесне повреде досудити одмерену суму новца као накнаду не само повреВеном већ и сродшщима убијеног (члан 47). Y Code Civil-y такве изричне одредбе нема, али je пракса искористила широку одредбу члана 1382. и на њој заснивала обвезивање штетника на накнаду неимовинске штете и у случају убиства, телесне повреде и нарушења здравља Према пракси аустријских судова ( е ), неимовинска штета, у начелу, није предмет накнаде. Накнади те штете има места само тамо где je она у закону изричино предвиБена. Полазећи од такве поставке, аустријски судови у случају телесне повреде досу Вују повреВеном на основу § 1325. Општег граБанског законика накнаду за претпрљне болове (Schmerzensgeld). Предмет те накнаде су и пснхичкн болови који су повреВеном причшьени нанетом му телесном повредом. Ако je услед телесне повреде наступила смрт повреВеног, накнада за претрпљене патње не може се тражити. Накнада не припала трећем лицу ни за проузроковано нервно оштећење. Аустријски судови сматрају да je питање накнаде штете у случају смрти повреВеног у целини регулисано §-ом 1327. Општег граЬанског законика. Отуда се у таквом случају може тражити само оно што je у овом законском пропису изрично предвиБено, а у њему je предвиВена само накнада трошкова изазваних смрћу убијеног и накнада за изгубљено издржавање лицима ко je je убијени на основу законске обавезе издржавао и ништа друто. Y теорији аустријског права питатъе накнаде неимовинске штете, меВутим, није пречишћено већ je и данас спорно ( 7 ).

(в) V. Dr Hans Kapfer, Das Allgemeine Bürgerliche Gesetzbuch samt einer Übersicht der Rechtsprechung der Gerichte, insbesondere des Obersten Gerichtshofes, Wien, 1960.

(7) В. наведену расправу: Dr. Rudolf Strasser, Der immaterielle Schaden im österreichischen Recht, која представља најновију обраду тога питања у Аустрији.