Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

153

ПРИЛОЗИ

Сарадња органа инспекције рада са другим институцијама, нарочито радним и другим организацијама, другим инспекцијским службами, правосудиям и другим државним организма, стручним и научним установама које су на један иля на други начин заинтересоване за облает заштите на раду, јесте даља карактеристика нашег позитивно-правног система која се намеће као закључак. У нашој земљи данас постоји јединствен систем надзора у области заштите на раду заснован на тековинама науке, Уставу СФР Југославије и преузетим међународним обавезама. Пезнатне модификације овог система сведене су на најнужнију меру. Све досад речено, чини нам се, пружа довољно разлога за веровање да ће органи надзора над придржавањем прописа о заштити на раду, заједно са другим институцијама које имају своје место у овој материји, бити у стању да значајно допринесу стварању безбедних услова рада, а тиме и ублажаватьу последица до којих долази услед повреда на раду, професионалних обољења и смртних случајева.

Ар

Душан Р. Паравина

СХВАТАЊЕ ДР МИХАИЛА КОНСТАНТИНО ВИЋА О ЗАШТИТИ ИСТОРИЈСКИХ СПОМЕНИКА

Ар Михаило Константинович дугогодишњи професор Правног факултета у Београду и признати правый научник, први je наш правый писан који je изложио своје схватање о заштити историјских споменика, То je учинио у свом, иначе мало познатом, чланку Заштита историских споменика, који je објављен пре четрдесет година. (*) МеБутим, његово схватан>е о заштити исхоријских споменика нема само правноисторијски значај. Оно je још увек живо и инспиративно и за правку теорију и за рад на усавршавању Hamei' позитивног законодавства у области заштите споменика културе, па и за кодификацију граБанског права, те и због тога заслужује посебну пажњу. I. Критика правног система, залагање за загсон и нарочита режим за својину историских споменика. Непосредни повод за изношење свог схватања о заштити историјских споменика др Михаило КонстантиновиБ je видео у рђавом стању неких средњовековних задужбина и других историјских споменика у нашој земљи и, у вези с тим, осетио je потребу да и сам допринесе откривању узрока пропадања тих споменика и начина на који би се оно зауставило. При томе професору je био познат велики број мишљења и предлога не само љубител.а старина и уметности него и шире јавности, објављених у то време у дневној штампи, са којим се није могао сложити. Јер, у оквиру њих je као узрок истицана неукост калуђера, игр-

(1) Видети: Ар Михаило Ко н ста и типов и ћ, Заштита историских споменика, „Друштвени живот", часопис за политичке и социјалне науке, бр. 2/1930 (Нови Сад).