Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТД

Аруштвене трупе засноване на односима хијерархије и потчшьености не остварују позитивне вредности и правду, а правила која стварају не могу бити прихваћена као правка. Правила која су заснована на односима друшхвене сарадње, где појединди остају меБусобно неповезани и издвојени, представљају прелазни тип коордионационалних правиуа, а само онај вид друштвених односа у коме се друштво појављује у извесној повезаности, као целина и заједница, чини основу социјалног живота па и социјалног права ( 9 ). Y том смислу Гурвич одреБује и појам социјалног права као и карактер заједниде у којој ово право настаје. Социјално право дефиците као аугономно право заједхшде Koja на објективан начин интегрыше стварну и активну целину, остварујући извесне позитивне вредности. То право непосредно регулише унутраштьи живот трупе, независно од тога да ли су у питагьу организовани или неорганизован!! облици. Ово право заједнице чини да правый односи непосредно произилазе из целине, дајући целини једио значење, ашсао којим се она не своди само на збир чланова који чине ову трупу. Право интеграције из којег произилази социјално право ни je овде везано за иојам безусловне санкције којој ce појединац добровољно својим пристанком потчињава ( 10 ). Друштвена заједница која остварује социјално право јесте по његовом схватању npe света она заједница која je успела да реши трајни проблем свих друштвених и националних заједница, проблем односа измеБу делова и целине. Сходно свом методолошком поступку, он појам такве заједнице одреБује на један апстрактан начин, у њеним филозофско-логичким аспекхима. За разлижу од већине ранијих схватања заснованих на статици односа облика које je остварила грчка филозофија, овде се однос делова и целине манифесгује у једној сталној динамици узајамних деловања, обнављања и уравнотежавања, заснованих на реципрочности перспективе. Целина не може да буде сведена на делове, као што се она према деловима не односи као нетто спољње, више и наткриљујуће, већ се на неки специфичан начин уклапа са деловима. А елови се подвргавају одреБеним принцигаша које ствара целина, али задржавају своју незазисност и спедифичан развој, и не долазе у подреБени положај у односу на целину. Целина има одреБенн циљ, али цил> je, по Гурвичевим схватањима, мање значајан, он се јавља само као спољна и формална надградтьа у односу па вредности које, по Гурв!тчу, представљају један од основних животних покретача. Појам вредности овде није употребљен само у значењу социјалног и друштвеног, ом овде добија н известан метафизички призвук. Y оваквим целинама се одиграва стална борба измеБу онога што je будуће и потенцијално, и онога што je постојеће, измеБу спонтаних и неорганизованих и спољних облика, као и измеБу тежње ка успосгављању односа потчињеиости и хијерархије индивидуалистичке сарадње и односа пуне ннтеграцнје, интеграције која код оваквих заједница увек односи и одреБује основын карактер трупе ( п ).

(9) Ibidem, стр. 20 и 21. (ю) Ibidem, стр. 15 и 16. (и) Ibidem, 18 и 19.