Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

386

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

областима њихове надлежности, или, пак, до запостављања надлежности у управним споровима. Ето, те и друге околности говоре у прилог непромењене надлежности само врховних судова у решавању управних спорова, и перед начелне оправданости оних разлога који пледирају за преношење и те надлежности на ниже судове. Жалба у управном спору. Приликом усаглашавања Закона о управним споровима са новим Уставом управни спор je, у складу са новим уставшш одредбама, афирмисан у выше видова нарочито, сужено je негативно набрајање случајева у којима није допуштен управни спор, тако да се сад управни спор може водити и против управних аката Савезног и републичких извршних већа; затим, постоји могућност воБења управног спора против другостепеног односно првостепеног коначног управног акта радне и друге организадије са јавним овлашћењем и др. Но, то усаглашавање je донело управном спору и једну врло значајну измену? и допуну, за коју je било врло тешко рсћн да значи афирмацнју судске контроле, а данас, с обзиром на вишегодшшье искуство, са сигурношћу се може рећи да je та новина имала негативно дејство. Пре новеле имали смо делимичну двостепеност у управном спору, првостепена пресуда републичког врховног суда могла се побијатк жалбом код Врховног суда Југославије у свим случајевима у којима се на правый однос примењивао савезни правки пропис, а према новелираним одредбама против одлуке републичког врховног суда и Врховног војног суда није дозволена жалба, ако посебним савезним законом у одреБешш стварима нпје предвиБено да се жалба може изјавити. Аосад je у једном једином случају посебним савезним законом предвиБена жалба против првостепене пресуде републичког врховног суда одредбом савезног Закона о ратним војним инвалидима и стварима из те материје. Дакле, с правом се може говорили о једностепености у управном спору?, a једностепеност у сваком поступку, па и у управно-судеком, значи мању?, непотпуну правну заштиту странкама. Међу разлозима за укидаше жалбе у управном спору изгледа да je био претежно важан тај, што je у управном поступку? најшире загарантовано право жалбе, па се сматрало да би било сувишно предвидели je и у? управном спору, који се надовезује на окончани управни поступай. Сматрамо да je овом разлогу придал значај који он нема и да je поело јање жалбе у управном поступку морало да буде без утица ja на постојање жалбе у управном спору?. Y питаньу су два потпуно одвојена поступка и жалбе предвиБене у тим поступцима немају никаквих додирних тачака, и свака од њих има свој посебни цил.. Стога укинуш жалбу у управно-судском посту?пку због постојања жалбе у управном поступку значи осиромашити управио-судски поступак ограничавањем правые зашлите странака у нему. Помшьан je и разлог да се жалбом у управном спору, поред постојања жалбе у управном поступку, одуговлачи дефинитивно одлучивање управне ствари, а да се то што пре постигне, интерес je самих странака и то захтева јавни интерес. И овај разлог je привидан. ВоБење управног спора нема суспензивно дејство, као што га има жалба у управном поступку, па