Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

393

СУДСКА ПРАКСА

тиче психичног односа учиниоца према његовом делу. Ако се пође од тога, а има се у виду знача ј објекта заштите, тежина последице као и посебно изражен степей опасности учиниоца а и предвиђена санкција за ово дело, оваква конструкција je оправдана и неопходна ( s ). Инкриминацијом у ставу 3, члана 135. КЗ заштићује се несумљиво живот човека. Она се истовремено појављује као још један инструмент и правка гаранција заштите основне људске вредности права на живот које je зајемчено у Уставу СФРЈ и уставима социјалистичкнх република. Како у нашем социјалистичком самоуправном друштву човек представлю животну снагу и енергају ко ja обезбеЬу]’е напредак и кретање читавог друштва ка бол>ем, то његов живот не представља само лично добро него истовремено чини и највећу и основну вредност читавог друштва. Имајући овако велики и изванредан значај добра у виду, законодавац je у жел>и да пружи овом добру што ширу заштиту за разлику од других инкриминација убистава у одредби члана 135, став 3. КЗ имао у виду заштиту два или више живота. Када се узме у обзир не само квантитативни број већ шта тај број квалитативно са општег друштвеног становишта значи, онда два или више живота представљају у односу на један несумньиво по обиму већу друштвену вредност која садржи нешто квалитативно веће. Овим се никак© не умањује вредност људског живота као личног добра, већ се жели да укаже на један шири квалитативни спектар основне друштвене вредности ко ja je предмет кривичноправне заштите овог дела. МеВутим, суштина одредбе члана 135, став 3. КЗ не исцрпљује се само у томе. Тежина последице код овог дела, садржане у виду проузроковања смрти два или више лица, даје овом делу посебан степей друштвене опасности који га нздваја од свих других у његовој врсти. Но, поред реченог, и сам учинилац овог дела даје му посебну суштинску карактерну особину. Наиме, криминално понашагье овог субјекта говори о личности која има на својој савести већ једно убиство односно два или више убистава. Овакав ефекат злочиначке делатности учиниоца ставља га у положај који по својој покварености и криминалности чини од њега убицу своје врсте. Он у себи, то не може нико оспорити, садржи један посебан квалитет девијантног понашања. Taj квалитет се спољно испољава у јасно нзраженој стварности да се он не зауставлю на једном убиству, већ чини ново друго па чак и више убистава. Са опште друштвеног становишта ова појава указује на посебни стелен његове покварености и криминалности. Казна предвиђена за једно убиство није адекватно средство и инструмент да би се друштво успешно супротставило оваквој опасности која му прети од поновног убице убице који себе потврђује у тој улози. Према оваквом учиниоцу не може се остати равиодушан. Он у односу на једиоструког убшту очигледио садржи један суштински квалитет који ће на теразијама правде и правичности увек превагнути својом тежином. Садржина тог квалитета се исполава у повишеном степену друштвене опасности таквог учштиоца. Имајући у виду околност да пропис става 3, члана 135. КЗ има за циљ заштиту живота два или више лица, а посебно тежину последице смрти

(в) М. ЬорЬевиЬ: Покушај кривичног дела убиства више лица, Авали Правног факултста V Београду, Gp. 1/J967. стр. 97.