Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

394

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

два или више лица, може се закључити да у овом случају друга смрт по реду, трећа односно свака даља, као објективна појава у спол>њем свету ко ja je нема сумьье настала приликом остварења бића овог кривичног дела, даје овом убиству посебан, нов, објективно квалификовани облик. Но, у уској вези са проузроковањем последице je и обележје које карактерише самог учиниоца. ЪЬегово понашшье je управљено на проузроковањс горње последице која представл>а повреду добра које се штити овом инкриминацијом. Садржина тог карактерног својства учиниоца изражена у повишено.м степену друштвене опасности такође представља једну квалификатор ну околност, до душе на страни самог учиниоца, а ко ja je исто тако присутна при извршевьу другог и сваког следећег убиства. Ове околности несумвьиво чине да ново, друто убиство добије свој нов, квалификован облик. 3. При одређивању бића кривичног дела законодавац врло ретко описује све његове елементе. Разуме се да би било добро када би то био случај, јер би гада нестали многи проблеми са којима се судовн приликом примене закона суочавају. Но, на плану конкретизације елемената бића кривичног дела законодавц може различито да поступи ( 9 ). Тако, један од начина одреВивања бића кривичног дела je и онај који je законадавц употребио у' уставу 3, члапа 135. КЗ, Y овој одредби се не описује биће кривичног дела у питању, већ само говори да се дело састојн у убиству више лица, без обзира да ли се ради о стицају или поврату, изузев оних који су предвиђени члановима 136. и 138. КЗ. Не описујући ово дело ближе, законодавац je то препустио теорији. a) Y теорији кривичног права привађено je становиште да јеДан од облика кривичног дела из става 3, плана 135. КЗ постоји када једно лице изврши више убистава у идеалном или реалном стипају ( 10 ). Према томе, ово дело постоји ако једно лице са једном радњом или са вхгше радњи проузрокује смрт два или више лица а да се не ради о убиствима из члана 136. и 138. КЗ. Услов за постојање овог кривичног дела јесте да није изречена осуда ни за једно убиство, у супротном, дело би се могло квалификовати као убиство у поврату. Y судској пракси појављују се многа питах ьа у вези са применом инкриминације ко ja предвнђа овај облик убиства. Пре света, учннилац са једиом или више радњи може да проузрокује смрт два или више лица једновремено, а исто тако смрт другог лица може да буде остварена после протека одређеног времена. А а ли се у овом другом случају може узети да протек одређеног времена после проузроковане први смрти има неког правног значаја за квалификацију разматраног дела? Ако се имају у виду законодавства земаља која изричито предвиbajy истовремено убиство два или витое лица и њихова судска пракса и теорија, онда се долази до заклучка да се и -перед изричите инкримина-

(в) Т. Живановић: Основни проблеми кривичног права, Београд, 1930. стр. 87 и сл.

(io) Ј. Таховић. Комснтар кривичног законяка, И издање, Београд, 1962. стр. 266; М. Радоваиовпћ М. БорВевиВ: Кривпчно право-посебнп део, Београд, 1967. стр. 71; Кривични законик са објаипвељима изд_ „Урадни лист ЛРС", Љубљана 1961, стр. 225.