Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

397

СУДСКА ПРАКСА

ног осхварења бића овог кривичног дела, као што je то случај на којн ce односи наведена пресуда Врховног суда Југославије. Наиме, проблем ce своди на питање покушаја овог привичног дела. Y теорији кривичног права постоји схватање да се за постојање овог кривичног дела тражи да je раније кривично дело свршено и да покушај убиства не улази у састав овог кривичног дела Супрохно овом мишљењу има схвахања да покушај убисхва из члана 135, став 3. КЗ може да постоји ( 19 ). Ако се поЬе од концепције да je наш законодавац у ставу 3, члана 135. КЗ посебно инкриминисао убиство више лица као кривично дело, без обзира да ли се ради о убиству у стицају или je у питању убиство у поврату, онда je друго схватање прихватљивије. При решавању проблема покутпаја код овог кривичног дела несумживо je да се мора поћи од општих правила о покушају кривичног дела, па према томе и одговорности и кажњивости за покушај, који морају бит доведет! у везу са разматраним кривнчним делом. На овој линији постоји покушај кривичног дела убиства из става 3, члана 135. КЗ у више случајева. Пре свега може да се ради о случају -у коме je учиниочева делатност остала у сфери покушаја. То ће бити онда ако он није доврпшо ни једно убиство које je у саставу овог дела, а затим ако je учинилац само једно лице убио док je у односу на остала убиства. остао у покушају ( 20 ). Потом, ако су два лица лишена живота а у односу на треће, дело je остало у покушају. Y овом последнем случају je већ остварено биће кривичног дела убиства више лица, с обзиром да су лишена живота два лица, а околност да je треће убиство остало у покушају у овом случају може да се узме у обзир при одмеравању казне учиниоцу ( 21 ). Исто тако покушај убиства из члана 135, став 3. КЗ може да се јави и у случајевима када je учинилац после раније осуде покушао друго убиство, као и онда ако je био осу Вен за покушај убиства а друго убиство je остварио. 5. Y конкретном случају, на који се односи пресуда Врховног суда Југославије, сигуација je таква да je учинилац учинио једно убиство из члана 135, став 1. КЗ и покушај убиства из члана 135, став 1. у вези са планом 16. КЗ. Првостепени суд je сматрао да у овом случају постоји квалификација из става 3, члана 135, а Врховни суд Хрватске да се ради о покушају кривичног дела из става 3, члана 135. у вези са планом 16. КЗ, док je Врховни суд Јутославије овај случај оквалификовао као самостална дела из члана 135, ст. 1. и покушај кривичног дела из члана 135, став 1. у вези са чл. 16. КЗ, па затим указујући на разлоге који су раније били изложени, узео да за оба кривична дела, без утврђивања појединачних казни, треба изрећи оптуженом казну на основу одредбе члана 135, став 3. КЗ.

(is) Ј. TaxoEnh; Кривично право посебни део, 111 издање, Београд, 1961, стр. 77.

(is) Кривични законик с објаипнењима изд_ часописни завод „Урадни лист ЛРС", стр. 226; М. Борђевић: on. цит., стр. 100.

(20) Ово становиште заступа и пресуда Врховног суда HP Хрватске Кж-2370/56. 19. X. 1956, цит. према Б. Златарипу: Кривични законик у практично] примени, II свезак, Загреб,. 1958. стр. 87.

(21) М. Борђсш-ш: оп. цит. стр. 100.