Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

398

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Несумгьиво je да се у конкретном случају ради о два кривична дела, од ко iих je једно свршено а друго остало у покушају. За оцену питагьа да ли она могу да се обухвате једном инкриминацијом из чл. 135, ст. 3. КЗ одлучујуће je то да ли норма чл. 135, ст. 3. КЗ садржи само казнену одредбу схватање које заступа Врховни суд Југославије или je у њој предвиден посебни квалифнковани облик кривичног дела убиства. Основна аргументација за прво становиште се налази у ранијој осуВиваности учиниоца за умишљајно убиство у случају који се иначе третира у овом погледу исто као и убиство у стицају. Наиме, раннја осуВиваност je елеменат поврата, Ошнта правила о пооштравагьу казни учиниоцу у поврату (члан 40-а. КЗ) допуштају да се учиниоцу изрекне строжија казна од оне која je предвнВена за дело у стицају. Y случају одредбе става 3, члана 135. КЗ такоое се ради о поновној осуВиваности, Из тога се закључује да je реч о одредби која модификује отите правило из члана 40-а. КЗ и да она не представља по свом карактеру другу категорију, већ исту категорију само модификовану у ставу 3, члана 135. КЗ. Због тога се узима да се у случају из члана 135, став 3. КЗ, када je у питању ранија осуВиваност, ради о основу за пооштравагье казне а не о квалификаторним облицима кривичног дела. Несумњиво je да се у случају поновног суђења за умишљајно убиство после раније осуде за такво дело ради о повратнику. Но, правила о вишеструком поврату (члан 40-а. КЗ) поред осталих услова захтевају постојање две раније осуде за дела у питагьу док je за одговорност по ставу 3, члана 135. КЗ довољно постојање само једне осуде. Према томе, довољан je обичан поврат. ИзмеВу обичног поврата и вишеструког поврата постоји не квантитативна разлика у броју ранијих осуда већ једна дубока квалитативна разлнка ( 22 ). Иако су и један и друга поврат облици једног истог општег института, не би се могло узети да je законодавац при конституисагьу текста става 3, члана 135. КЗ имао на уму ошпте одредбе о поврату члан 40. односно 40-а. КЗ). Но, очигледно je да je он одредбом става 3, члана 135. КЗ изричито искл>учио примењивање како општих одредаба о поврату (члан 40. и 40-а. КЗ) тако и о стицају кривичних дела (члан 46. КЗ), и решио питање квалификације и кажтвавања на посебан начин, независно од члана 40, 40-а, односно 46. КЗ. Појава да je и умишљај за лншавање живота настао у поврату сведочи о присутној околности која указује на висок степей покварености учиниоца који из своје претходне казне зна како оштру казну изриче суд при примени закона за умишљајно убиство. Полазећи са платформе на којој се појављује такав учинилац, који je изједначен у третману са учиниоцем кргшичног дела убиства више лица у стицају мора се запазити код њега изражен висок степей друштвене опасности. Но, са друге стране тежина проузроковане последице делатностима оваквог учиниоца, поред његовог високог степена друштвене опасности, говори о присуству таквих околности које другом убиству дају нссумњпво један посебан квалифнковани тежи облик. Са тих разлога je друго ста-

(22) J. Таховнћ: Комттар КЗ, оп. цит. стр_ 126.