Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 114

112

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

долазе са периферија у сам центар содијалне структуре упоредо са распадом феудалних односа и успоном буржоазије. Аруга једна околкост, која je такође од значаја, и ко ja може делимично да објасни зашхо je процес поновне денационализације започео тек у XX веку, јесте чињеница да процес национализације lex mercatoria није аутоматски довео до значајних супротности између права домаће и права међународне трговине. Нова национална трговачка права преузела су заправо у великој мери правила lex mercatoria. Лорд Мансфилд, као што смо то исхакли, отишао je тако далеко, да je закључио да са позиција common law-a „недостатак consideration-a није ваљан приговор у привредним споровима меВу трговцима” ( 13 ). То je заиста велики уступак у корист принципиа lex mercatoria, ако се има у виду, да je »consideration« један од кључних и најкарактеристичнијих установа у уговорном праву енглеског common law-a. Важно je имати у виду и то, да je стварање националних држава које су у себи објединиле велике територије, абсорбовало значајан део меБународне трговине (трговине преко граница више правосудних система), претварајући je у домаћу трговшту. Иако национализација lex mercatoria није одмах створила антагонизам измеВу националних права и правила меВународне трговине, она je створила услове за дивергентан развој. Противуречности измеВу наднационалног карактера меВународне трговине и њених националних оквира знатно су повећане у XX веку, упоредо са наглим развојем меВународне размене добара. На тај начин стварају се услови за нову фазу у развоју права трговаца, коју Шмитхоф назива „трећом фазом”, која се карактерише аутономном структуром, превазилажењем националних права, „ослањајући се на универзално прихваћену страначку аутономију” ( 14 ). Схватање да се налазимо у фази стварања новог lex mercatoria налази све више потврде како у теорији, тако и у пракси меВународног трговачког права ( 13 ). Вала, меВутим, нагласити да »new law merchant« не може бити потпуна негација процеса национализације lex mercatoria, и не може да успостави потпуни дуализам измеВу правила меВународне, односно домаће трговине. Процес стварања новог lex mercatoria претпоставЛ)а, заправо, комбиноване напоре за уннфикацијом на оба нивоа. Национални и ненационални елементи у савременом lex mercatoria Једно од најзанимљивијих теоријских питања у вези са данашњим развојем права меВународне трговине које je релевантно и за оцену одно-

(13) Pillans V. Mierop, 3 Burr. Rep. 1663 К. В. (1765) на стр. 1669. (14) Schmitthoff, On. щгг., (фуснота 2) на стр. 59.

(15; Види Schmitthoff, Op. cit., (фуснота 2, 6 и 12); Kahn, Op. cit. , Fouchard, L'arbitrage commercial international, Paris 1965; Berman, On. нит.; Minoii, L'arbitrage, facteur d'unification de droit et d’élimination des conflits de lois, Revue de l’arbitrage, Спрцијални број, 1966, стр. 63; Michida, Possible Avenues to Preparation of Standard Contracts for International Trade on a Global Level, Unification of the Law Governing International Sales, y редакдији Honnolda, Paris 1965. стр. 251; Голдштајп, Право меВународне купопродаје. Том I и 11, Загреб 1963. и 1965; Капор, Савремени начини и нзвори регулнсања меВународне трговачке купопродаје Реферат на I Међународном саветовању привредника и правннка, Загреб 1964.