Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 116

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

трговинско право. ( 18 ) Приликом доношења једнообразног трговачког законика САД на пример, напуштене су неке традиционалне концепције англо-америчког права, да би се уступило места појмовима који су се развили у међународној трговини ( 19 ). Кемерер (Caemmerer) доказује да су правила међународне трговине имала, знача]ан утица] на трговачка права и у континентално] Европи ( 20 ). Y образложењу чехословачког Законшса меВународне трговине од 1964. године истиче се, да су узета у обзир искуства стечена у чехословачкој пракси спољне трговине, као и меВународна искуства ( и ). Значајан бро] одредаба наших Општих узанса преузето je из Incoterms-a i 2 2). Разво] једне гране права на та] начин што се прво стварају „аутономна” (заправо ванправна) правила, ни]е без преседана у нравно] истори]и. Римско облигационо право које je доцније служило као узор облигационоправним нормама у већини савремених права следило je сличан развојни пут. lus civile које je створено y доба натуралне привреде и сасвим минималне размене добара, садржало je веома мало норми које су се односиле на уговорне односе и санкционисало je само неколико строго формалних контракта, као што je то био nexum и доцније stipulatio. Услед огромног ауторитета ius civile, принцип ex nudo pacto actio non nascitur није могао бити напуштен ни тада када он више није одговарао карактеру и интензитету размене добара, тј. када je дошло до наглог развоја робноновчаних односа. Y оваквој ситуацији, неки су проблеми решавани изванредно сналажљивим комбиновањем (па и изигравањем) постојећих правних инсхитуција; али се ишак знача] ан број нових трансакција развијао као ванправна установа, базирајући се на bona fides ( 23 ). Развој римског облигационог права могао би се, заправо, окарактерисати као непрестано повећање броја изузетака од правила nudum pactum поп parit obligationem. Ови изузеци су у датом тренутку обухватили поред вербалних и литералних, и реалне и консенсуалне контракте, па je њихов круг доцније проширен „безименим” контрактима, pacla pretoria, pacta legitima, итд. ( 24 ). Занимљиво je додати и то, да су арбитри у класичном римском праву слично као данас имали могућност да одлучују по правичности, одступајући од позитивних правила; С 25 ) a compromissum je био nudum рас-

(is) Honnold, The Influence of the Law of International Trade on the Development and Character of English and American Commercial Law, Schmitthoff, The Souces of the Law of International Trade, London 1964, стр. 70.

(19) Ibidem, стр. 83—86).

(20) Caemmerer, Op. cit.

(21) Внди, Bistricky, Le droit du commerce international en Tchécoslovaquie à la lumière du droit comparé Институт за упоредно право, Зборник радова о страном и упоре дном праву, Београд 1966, стр. 55.

(22) Капор, Предговор енглеском издању Општих узанса за про.мет робом, Београд 1964. Издање Института за упоредно право.

(23) види о bona fides у Римском облигацноном праву. Хорват, Bona fides у развоју Римског обвезнога права, Загреб 1939; Kaser, Das Römische Privatrecht, Том I, München 1955, стр. 404—408; Стојчевић, Римско приватно право, Београд 1966, стр. 171—192. (24) Внди Стојчевић, On. цит.; Касер, Оп. цит.; Хорват, Римско право, Загреб 1962.

(25) Види Mathiass, Die Entwicklung des Römischen Schiedsrechts, Festgabe zum 50 Doctorjubileum von Bernard Windscheid, Rostock 1888, стр. 86; Cohn, Commercial Arbitration and the Rules of Law, A Comparative Study, University of Toronto Law Journal, 1941, стр. 1.