Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 122

120

АЯАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Појсш и предмет заједничке имовине супруга. Према ОЗБ, чл. 7. и 8, брачни другови могу имати две врете имовине: 1) сопствену (посебну, одвојену) имовину и 2) заједничку имовину (тековину). Имовина коју су супрузи имали у време закључења брака и имовина коју су стекли у току брачне заједнице, али не радом, назива се сопствена. Она може настати на било који законом дозволен начин, само не радом или уштеђевином од рада, односно прихода поседа који je настао радом. Нпр. наслеђивањем, поклоном, каматом на уштеђени улог, приходом од свога поседа који није настао уштеђевином од рада (зараде) итд, Садржај сопствене имовине могу чинити сва права која улазе у појам имовине уопште. Она се назива сопствена стога што je то имовина сваког супруга на коју он лично има право својине или неко друго право, управла гьоме самостално и убира приходе самостално. Сваки супруг својом сопственом имовином самостално располаже. Може je отуђити, поклоиити аш, ако je то ствар на којој има право својине, уништити, без сагласности и питања другог брачног друга. Значн, гшалац сопствене имовине задржава сва права која je miao на истој пре ступања у брак, тј. ступање у брак не утиче на обим и садржину права његовог имаоца. Заклучење брака не утиче на имовину брачног друга која je настала у току брака, али не радом. Сопствена имовина назива ce joui посебна и одвојена стога што je ова имовина брачних друтова одвојена од заједничке, не спа ja се са имовином друтог брачног друга, а управл>ање над гьом врши сваки супруг посебно и самостално. Пошто je предмет рада заједничка имовина супруга, то ће се питања посебне имовине разматрати само толико колико je потребно за разумевайе разлика и сличности између ове две врсте имовине супруга. „Имовина коју су супрузи стекли радом у току брака јесте њихова заједничка имовина“. (Чл. 8, ст. 1, ОЗБ истакао аутор). Имовински режим који прошгсује овај члан ОЗБ назива ce joui и заједница тековине радом и заједничка тековина супруга. Овај назив јесте израз социјалистичког карактера норми које регулишу овај нови институт нашег брачног права. По томе je брак заједница радних луди у којој су мушкарац и жена потпуно равноправии. Рад жене изједначен je и цени се као и рад мушкарца. Овде je дошло до изражаја колективистичко гледање на имовину породице, jep je имовина стечена у браку заједннчка имовина супруга. Овај социјалистички принцип поштовања рада без обзира на различитост полова и потпуно изједначење рада жене и мушкарца, боле je истакнут у образложењу Предлога Закона о браку, где стоји; „Установлен je режим заједнице стечене имовине, водећи при томе рачуна да жена у брак уноси не само награду за свој мануелни или интелектуални рад изван породице, већ и рад у самој породици, старајући се о домаћинству, васпитагьу деце итд.“ Заједничку имовину супрузи стичу од момента закључења брака до љеговог престанка. Она настаје и у ништавом браку све док пресуда о поништењу брака не постане правомоћна. Y непостојећем браку нема заједничке имовине пошто брак није ни постојао.