Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 128

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

словно долази до експлоатације жене и њеног рада у браку и породили Управљање и коришћење економских добара по сопственом нахоБегьу, мужу омогућује да се он лично користи имовином жене. Питање ренте овде je мање важно стога што муж управља и има право да користи све приходе, како од сопствене тако и од заједничке имовине. Гледиште по коме рента припада сопственој имовини брачног друга, а само вишак прихода улази у заједничку имовину, засновано je на начелу непроменљивости правног положаја супруга у односу на њихову имовхшу коју су имали у време закључења брака и његовој потпуној самосталности управл.ања, уживања и располагагьа како имовином коју je имао у време закључења брака тако и имовином која му je припала у току брака. Ово гледиште се заснива и на постојећим позитивным прописима који признају ренту као извор прихода поседншса некретнине или суме новца. Нпр. накнаду за коришћење туЬег земљишта у својини граВана предвиЬа чл. 14. Основног закона о искоришћавању полюпривредног земл>шпта („Сл. ФНРЈ", бр. 43/59, 53/62, „Сл. лист СФРЈ" бр. 10/65). Накладу за коришћење стана (станарина) у туђој згради која je предмет граВанске или друштвене евојгше предвиБа чл. 41. у вези чл. 56. Закона о стамбеним односима („Сл. лист ФНРЈ" бр. 17/62. и 10/65). За уложени новац физичка и правка лица могу примати камате у законом одређеним оквирима. Maja 1968. уведен je и систем акција у привреди. Кад закон дозвољава ренту као приход, видимо да нема законске основе, а ни потребе, сопствену имовину супруга посебно трегирати. Дакле, закључак je на закону заснован и јасан; приходи у виду ренте припадају власнику добра које представља предмет сопствене имовине супруга.. Да видимо како судови образлажу своје гледиште да ренту не треба посебно издвајати већ да она улази у заједничку имовину супруга, ако су приходи од сопствене имовине супруга степени радом једног или оба брачна друга. Ово се образлаже чињеницом да je брак врло комплексан и деликатан животни однос који je само делимично регулисан правшгм нормама. Прописима нису обухваћени сви меБусобни односи брачних другова ]ер су многи од њих по својој природи такви да се правом не могу регулисати. Брак представља заједницу живота и у екопомском смнслу, према плану 1. ОЗБ. За остварење солидарности и што боље компактности брака, потребно je постојеће прописе тумачитн тако да се јача заједничка имовина у недостатку протшса о цриходима сопствене имовине. Издвајање ренте као накнаде за коршпћење добра једног супруга из прихода и плодова који су резултат рада једног или оба брачна друга, негативно би утицало на складне меВусобне односе и заједиички интерес супруга. Ко je власник средстава за производњу нема великог значаја у браку и стога што je рад основ стварања вредности. Пошто je до прихода на сопственој имовини дошло радом супруга, то овај приход улази у заједничку имовину супруга. Значи, чл. 8. ОЗБ. треба тумачити тако да приходи сопствене имовине којн су резултат рада једног или оба брачна друга спадају у заједничку имовгшу супруга. Даље с обзиром на карактер брака у нашем социјалистичком друштву у њему рента не може да егзистира, иако je наше друштво још признаје.