Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 140

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бодихи своју браћу која се налазе под Аусхро-Угарском, ујединихи ce захим с њима a онда управљахи једном неколико ггуха већом Краљевином... српском-хрватском-словеначком”. VII Док су опозициони посланшщ чекали од регенха одговор на горњу представку, Папшћ je дозволио радикалским посланидима одлазак -с Крфа и двадесехорица њих су 13./VI 31. V 1918. напустили осхрво. Сутрадан, 14. VI/1. VI 1918. представшщи опозиције упутили су председнику Скупштине писмо у коме су изјавили да због одласка радикалских послашхка није више могуће држахи седшще Скупштине, да одговорност за то лада на њега и његову странку и да су одлучиди да и они напусте Крф. 22./9. VI отпутовали су с Крфа скоро сви посланици опозиције С 27 ). VIII. У току септембра и октобра месеца 1918. Пашић je поново боравио у западним савезничким земљама. 20. октобра тьему су Марко Трифковић и Милорад Драшковић, у име опозиције, предложили у Паризу формиратье конценхрационе владе Србије. „Ту концентрацију каже се у предлогу ми разумемо и као израз свих скупштинских трупа и као израз мишљења најистакнутијих представника националног рада у Србијн и као израз онога што собом представља Тугословенски одбор”. С 2B ) Y току преговора који су 22. X отпочели између Пашића, с једне, и Косте Стојановиђа и М. Драшковића, с друге стране, извршена je подела портфеља, по којој би Пашић и у новој влади био председник али би министарство иностраних дела препустио Михаилу Гавриловићу. Пашић није хтео прихватити предлог опозиције да у владу уђе и „неколико истакнутих научних радника”. Он je тај предлог окарактерисао „као противан начелима парламентарне владе”. Опозиција није инсистирала на овоме, „она je више настојала да добнје ресор унутраппьих послова и начелну сагласност за вођење „анкете о Солунском процесу”. ( 28 ) Y свои извештају влада на Крфу 27. X Папшћ износи разлоге због којих je пристао на формирање каолиционе владе у коју би ушли представници Одбора и, између осталог, каже: „На тај начин уманила би се юпасност која би потекла ако би се Тугословенски одбор признао као представник Срба, Хрвата и Словенаца у A.-YrapcKoj и ако се буде признао као гьихов заступник у питањима свих Тугословена у A.-YrapcKoj”., ( 30 ) Одговарајући Пашийу (28. и 29. X п. н.?) Протић лгу je скренуо пажгьу на то да приликом преговора води рачуна о томе да министарство финансија и унутрашњих дела треба да остану у рукама радикала а да исто тако треба „избећи анкету о Солунском процесу, чиме би се ствар разгребала и наилазило на путеве неправилне”. По његовом мишљењу поделу ресора треба извршити када се Народна скупштина састане у Скоплу.” ( 31 ) То своје гледиште он je правдао: (1) „да се избегне закључак јавног мнења да je коалищони кабинет створен у Паризу под притиском са стране” и (2) „дуж-

(27) као яап. 25) стр. 348—349.

(28) ГраЬа. . . Париз, 20./7. X М. Трийковий н М. Драшковий Н. Пашийу

(29) Војислав ЈГ. Вучковий: Из пдноса Србије и Југословенског одбора. Питатье о уласку представника Одбора у српску владу. Историски часопис орган Јсториског института кн.. XII—XIII 1961—1962. Београд 1963, стр. 381—382.

(зо) Исто. Нал. 104. Париз, 12 и 14. X 1918, (по ст. кал). Пашић Протийу. Стр. бр. -153 (I и II део) ш. т. Прешгс. Харт. М. њ. (Милана Борйевнйа)

(31) Исто. Пап. 105. Крф, 15 и 16. X (по ст. кал). Протий—Пашийу, ш. т. Преписи. Исто.