Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 82

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

управе био некористан jep се наводи да би, у већини случајева, странка само бранила свој интерес често и нетачним тврђењима. Проф. Риверо сматра да ово гледиште проистиче из великог поверења управе у себе и дубоког презира човека од стране управе (стр. 828). Што се тиче ефикасности рада управе проф. Риверо посебно истине да би дијалог измеБу странке и управе допринео ефикасности jep je очигледно да je извршење одлуке утолико лакше уколико je одлука управе боље схваћена када се странци објасни зашто je и како нешто одлучено, јср ће тада и слобода странке бити више обезбеђена и уједно ће правилније схватити и прихватити одлуку него кад joj се само саопшти једнострана одлука управе (стр. S2B). Стога проф. Риверо даље истине, ако су посредна и непосредна демократија метод за избор и именовање власти одраз суверености народа ко ja се манифестује на изборима, морало би се тежити да се та представничка власт и управа од „владе народа” преобрази у „владу за народ”. Није довољно да демократија буде само метод за избор и именовање власти и управе већ мора бити и метод вршеньа власти, што укључује и учешће појединаца и радних организација у одлучнвагьу, путем одговарајућих облика ове партнципације утврђене нормативним прошгсима надлежних представничких и самоуправних тела (828 —829). Тежгьа да појединац и радна организација учествују што више у одлучивању органа власти и управе, као и самоуправних органа, води преображају управе и увоВењу самоуправце демократије у којој би поједгшац, како je добро речено, као homo democraticus који учествује у одлучивању управе, и радне организације као самоуправна тела, били свесни не само својих права и обавеза већ и одговорности за обезбеђење ошптег интереса читаве друштвене заједниде. То би уједно водило њиховом већем и актнвнијем учествовању у јавном животу jep би били свесни да и они одлучују и да нису објект управе већ субјект који одлучује у управљању. Ако се некада сматрало довол>ним да управа одржава поредак, данас то више не може бити довољно. Привредно планирагье, политика дохотка, урбанизам, здравствена и социјална политика и друге области друштвених потреба не могу бити задовољаване према традиционалним методима одлучивања управе без учешћа загштересованих појединаца и радних организација. Наводи се као пример урбанизам. Може ли се сматрати нормалним да грађани не учествују, под одреВеним законским условима, као фактор са одреВеним правима у одлучивању о урбанистичким плановима који још како могу задирати у гьихове интересе, а у већини случајева ови плановн више зависе од воде бирократије и технократије него од предсгавничких тела која формално изгласавају утврђивање предложених планова (стр. 829 —832). 9. Закључак. Сматрао сам да указивање на класичне и савремене концепције о основу француског управног права, као и на нове и напредне тежгье истакнутих теоретичара француског управног права за преображајем управе и њеног новог теоријског сагледавања и проучавагьа, може бити од користи. Овај сажети приказ не даје само нека основна обавештења о теоријским основама француског управног права већ указује да самоуправно друштво све више, и у теорији и у ггракси постаје захтев времена. Из тога следи да познавање теорије и праксе у упоредном праву, и капиталистичком и социјалнстичком, постаје све више актуелно и неопходно, иа-