Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 85

РАСПОДЕЛА ПЛОДОВА ИЗМЕЂУ ВЛАСНИКА И ПЛОДОУЖИВАОЦА

1. Питање расподеле цивилних плодова решено je у упоредном праву на ј единствен начин, усвајањем правила да плодоуживалац стиче цивилне плодове сразмерно Бременском трајању плодоуживања (дан по дан, како се каже у француском праву), без обзира да ли су у време настанка односно престанка плодоуживања доспели или не и да ли су у то време наплаћени или не. Општи имовински законик за Црну Гору у чл. 158. ст. 2. каже: „Што се тиче доходака које ствар даје саобраћајем (нпр. најмовина кућа итд.), уживалац их прима само дрема времену за ко je траје његово право: ни мање ни више.“ Тако и швајцарски Грађански законик у чл. 757: „Камате на главницу која je предмет плодоуживања и остали периодични приходи припадају плодоуживаоцу од дана настанка до дана престанка плодоуживааа, чак и кад доспевају касније." Y истом смислу су чл. 586. француског Грађанског законнка и параграф 519. аустријског Грађанског законика. Ово правило решава питање поделе цивилних плодова за годину у коју пада настанак и годину у коју пада престанак плодоуживања, пошто сви цивилни плодови које ствар у међувремену да припадају у потпуности плодоуживаоцу. Поступак се састоји у томе што се сви цивилни плодови за дату годину поделе на 365 односно 366 делова (у зависности од тога да ли je година проста или преступна), од чега плодоуживаоцу припада онолико таквих делова колико je (рачунато у данима) трајало плодоуживање, а остатак припада власнику, без обзира ко je колико цивилних плодова за дату годину наплатио. Тако, рецимо, годшшьа закупнина износи 365.000 динара и сва je наплаћена унапред, почетном године, a плодоуживање почшье 1. јуна. Плодоуживаоцу припада 214.000 (плодоуживање je трајало 214 дана V години). а власнику 151.000 динара, без обзира што je власник наплатио свих 365.000 динара. Ако je у питагьу година пресганка плодоуживаньа а плодоуживање je трајало рецимо до 31. маја закључно (151 дан), плодоуживаоцу припада 151.000 а власнику 214.000, без обзира да ли je у време престанка плодоуживања право на закупнину било доспело или не и да ли je сва закупнина била наплаћена или не. 2. Што се тиче плодова у натуралном облику ('), у упоредном праву Ј е прихваћено правило да их плодоуживалац стиче одвајањем, присваја-

(1) Под плодовима у натуралном облику подразумевамо природне и вештачке плодове. Разлика која између њих постоји, у зависности од тога да ли je у њих уложен л>удски рад или не, без значаја je са гледишта питања о коме овде расправл,амо.