Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 94

92

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тиме поставила основе новог схватаньа о односима међу људима ( 3 ). Без обзира на објашњење полазне основе, доследно спровођење овог схватаььа захтева да сва људска бића добију и стварно и правно исти положа]. Отуда борба за једнакост и равноправносх има највећи друштвени знача], па je разумљиво што се ово питање налази у средишту интересовања како теологије тако и филозофије, содиологије, политичких и правних наука. 3. Међутим, многобројни политички, економски и друга чиниоци угадали су да се истовремено са проповедањем братства и једнакости према људима поступа, између осталога, и зависно од њиховог порекла. Наиме, истине се да физичке и интелектуалне способности зависе од расних одлика, чиме je утрвен пут каснијим теоријама о вишим и нижим расама. Чак je било и покушаја да се историја прикаже као борба измейу раса. Овим се оправдавало и спуштање човека на ниво ствари, чији су најуочљивији изражаји били ропство и трговина робљем. Поменути чиниоци такоЬе објашњавају зашто међународна заједница није могла у потпуности да спречи овакво понижавање човека, али je охрабрујуће да je и поред свега преовлађивало схватање да je оваква пракса супротна начелима на којима почива, или треба да почива, лгудско друштво. То нам омогућава да разумемо повремено застајкивање, па и недоследности меВународне заједнице у погледу практичног остваривања овог схватања. Тако се, на пример, могло десити да представници држава заступљених на Бечком конгресу (1815) изјаве да je трговина црним робљем супротна начелима човечности и свеопштем моралу, да понижава Европу и наноси бол човечанству и да јавност свих просвећених земаља тражи да се она укине што пре ( 4 ), ада истовремено, због страха од пшрења руског утицаја међу православшш становницима Турске, остају узалудне молбе проте Матије Ненадовића да се у тьиховом суседству спрече турски зулуми ( 5 ). 4. Треба истаћи да расизам, који представља однос према неједнакима, подређенима, који je израз потцењивања оних који се сматрају мање развијеним, није само доктрина, идеологи] а, нити пракса подвајања и нетрпељивости већ и средство за постизагье одређених циљева. Расна дискриминација постала je погодно оруВе за спровоВегье стаpor латинског правила divide et impera. Психологи] a објашњава да се осећање подређености и угроженостн раВа из страха од могућности да се промени одређено стање или положа]. Ово осећање страха обузима оне који су свесни да чине мањину у друштву и који ради очувагьа стеченог полочсаја (које се за њггх изједначује са самоодржањем) употребљавају сва средства којима располажу, укључујући и она најгрубља. Y тој борби релативно мала трупа управљача, поседшпса моћи и богатства, шири доктрину о изабраним народима иди расама, предодређеннм да управмају, и остагшма који само дугују послушност. Захвалујући углавном тешким привредним приликама и непросвећености широких слојева, они често успевају да незадовољство ових последних окрену против одређених трупа, што je само

(з) На пример Зенон. Вид. М. Бурпћ, Хуманизам као политички идеал, СКЗ, Београд 1968, стр. 446—447.

(4Ј К. Strupp, Documents pour servir à l'histoire du droit des gens, I, 2e éd., Berlin 1923. pp. 186—187.

(■ r >) Г. Јакшић, Еьропа и васкрс Србије, IV гзд., Бооград 1933, стр. 218—227.