Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, May 01, 1971, page 29

181

РИМСКО ПРАВО данас

правног система join увек није оправдање да га данас проучавамо. Можда je кинеско право исто тако савршено. Један историчар, додуше историчар уметности, с правом je говорио да у историји, иако je то наука о прошлости, може наћи места само оно шхо je присутно у садашњости ( 13 ). Да бисмо схватили какву je улогу имало римско право у настајању данашњег нашег друштва и данашњег права, морамо бацити један поглед у прошлост. Велики број мислилаца Запада сматра да je Европа центар свега, увек у жижи светске историје. Ово мишљење још увек има извесног оправдана многа судбински догађаји светске историје и проналасци који су изменили лице земље везани су за Европу и деривате европске цивилизације. Међутим, тако није одувек било. Дуто je Европа заостајала за другим деловима света. Y раном среднем веку Европа je гладна, прљава и нетолерантна. Хиљаде жена било je спаљено под апсурдним оптужбама да су вештице. Повремено je владала таква глад да су људи убијали једни друге и јели ( 14 ). Вођени су стогодиппьи ратови због разлика у тумачехьу једног истог Светог писма (иако je, наравно, било и других разлога). Ни краљеви нису били поштеЁени оскудице. Карло Велики je спавао на сламарици, без икакве одеће ( 15 ). Забележено je како je енглески ризничар мољакао у име краља трговце на пијаци за мале позајмице, jep je краљева благајна била сасвим празна ( 16 ). Дуго се чак и за краљевом трпезом јело прстима, а руке су брисане о крзно пса или косу роба који je седео уз краљев скут. Y то време Европа je заостајала за Оријентом, који зна за свилу, фино оружје и зачине. Гримове бајке, производ немачког средњег века, пуне су управо ужасних појединости ( 17 ). Упоредимо то са филиграном маште, какав представл.а збирка Хиљаду и једна ноћ, у којој се стварност и машта, сензуалност и авантура преплићу на префинен начин. Овај однос полуварварске Европе и цивилизованог Истока илуструје и додир крсташа са Цариградом. Y то време Константинопољ има око милион становника, банкаре, римску традндију јавног живота, трке на хиподрому. Највећи град Запада, меВутим, Венеција, броји једва сто хиљада, а Париз, Миихен и друга свега неколико десетина хиљада. Крсташя су, видевши сјај и богатство Византа, били одушевљени. Толико je било њихово одушевљење

(13) Пикон, Увод y једну естетику књижевности, превод Милошевића, Београд, 1965, стр. 148.

(14) „Искапали су лешеве и прождирали их, јачи су убијали слабије, a мајке своју децу да тиме утаже глад" пише y Annales Mosellani, XVI, 498, 23 за годину 1032. (према Кулишеру, Опћа економска повијест, превод Брандса, Загреб, 1957, I књ., стр. 102). Овакве појаве иксу непознате ни у нашим крајевима. Године 1689. у Босни .дюмрли млого парода од глада. Y Сарајеву изидоше дица матер мртву. Y Бањој-луци кога би обисили, обноћ б и га гладнн л»уди свега изили" (запис објављен у Гласнику Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 1889, књ. 111, стр. 79.

(15) Кулишер, нов. дело, I, стр. 74.

(16) Кулишер, нов. дело, I, стр. 335.

(17) Неколико бајки из Гримове збирке почињу једним несхватљиво суровим чином: родителя!, зато што немају чиме да се прехране, остављају децу у шуми да би их појеле звери. Y Ивици и Марици вештица, у кући направљеној маштом гладног, тови дечака и спрехма се да га испече и поједе. Марица гурне вештицу у пећ и тако се ужасним хепиендом завршава ова прича. Ето чиме je Европа успављивала своју децу! Чак и у нетто суптилнијој Снеэюани зла краљица каже дворјанину „Одведи Снежану у шуму, убиј je, ишчупај јој срце и донеси га као доказ". Ничег сличног нема у оријенталним бајкама.