Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нодавац. Међутим, утврБујући степей друштвене опасности конкретног кривичног дела —• дакле, утврђујући посебну друштвену опасност дела суд може констатовати да одређено кривично дело показује толико низак степей друштвене опасности да то дело губи характер кривичног дела. Наиме, према чл. 4, ст. 2. КЗ, није кривично дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела одређена законом, представља незнатну друштвену опасност због малог знача] а или због незнатности или одсугности штетних последица. Институт незнатне друштвене опасности створио je у теорији и пракси доста проблема, нарочито у вези са тумачењем употребљених израза „мали знача] дела” и „незнатност” аш „одсутност” штетних последица дела ( 32 ). Најпре се поставља питање шта треба подразумевати под делом малог значаја. Има мишљења да свако дело чије су штете последние незнатне или одсутне, самим тим представља дело малог знача] а, па стога није јасно шта треба да значи израз „дело малог значаја” ( 33 ). По другом мишљењу, да ли je дело малог знача]а треба процењивати не само на основу штетности последице, већ на основу свих околности ко]е указују на конкретан характер учшьеног дела ( м ). По неким мишљењима, ту долазе у обзир не само објективне околности под којима je дело извршено већ и субјективне околности, као штр. облик виности, намера, побуде из којих je дело учшьено, личне прилике учиниоца итд. ( 35 ). Са оваквим схватањем се не бисмо могли сложити. Y нашо] теорији постоји сагласност о томе да ]е друштвена опасност објективна категорија. Чак се сматра, додуше погрепшо, да je друштвена опасност у ствари материјална противправност што још једном доказује да je овде реч о једном чисто објективном елементу. Међутим, као што правилно констатује др Фрања Бачић ( 36 ), то не спречава домаће ауторе да у незнатну друштвену опасност, која je дериват друштвене опасности, и која би требало зато да остане објективна категорија, уносе субјективне моменте и елементе. Осим тога каже Бачић са гледишта систематске обраде једног кривичноправног института недопуштено je да се незнатна друштвена опасност распростире на кривично дело у његовом тоталнтету. „Ако закон каже да у случају незнатне друштвене опасности не постоји кргшично дело, онда то може бити само зато, јер недостаје један од основних елемената кривичног дела, а не зато што би се радило о некој околности која искључује кривично дело у свим његовим обележјима.” Ми не искључујемо могућност да се узимају у ooairp субјективни момента да би се утврдио степей друштвене опасности учиниоца кривич-

(32) О предлозима за измену формуладије чл. 4, ст. 2. КЗ, види Н. Срзентић: Образложење измена и допуна Кривичног законика. Архив за правке и друштвене науке, 1-2/60, стр. 85.

(зз) Л. Перић: Основни проблеми у примени кривично-прявних vr ловче де, судске опомене, ослобођења од казне и одредбе чл. 4. ст. 2. КЗ кореферат на Саветовању о неким проблемима кривнчног права, одржаном 10. и 11. јануара 1962. године у Аранђеловцу, изд. Југ. удруж. за кривично право и крилшнологију, Београд, 1962, стр. 29.

(34) Вид. Миличевић, нав. материјал са Саветовања у Араньеловцу, стр. 4У.

(£б) Овакво мшпл>ење, нпр.. заступају: В. Јевремовић, реферат на пом. Саветовању У АранЬеловцу, стр. 49; вид. о томе Л. Перић, стр. 29, Миличевић, стр. 49, Срзентић, стр. 53.

(36) Ф. Бачић: кореферат на поменутом Саветовању у Аранђеловцу, стр. 22.