Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИПРЕМНА РАДЊА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО

I Пут који води у свет криминалитета je некада врло кратак. Но то није увек случај. Често je доста дуга етапа која прати увек свако умишл>ајно проузроковање. Y времену од тренутка раВања криминалне дшсли па до њеног спровођења у дело могуће je да се појави више тачака успона које осваја једно лице. Наиме, реч je о одлуци за извршење кривичног дела, припремању кривичног дела, покушају кривичног дела и најзад, довршењу радње кривичног дела и проузроковању последиде. Ови успони или боље рећи етапе у реализацији кривичног дела су само могући а не и нужни у једном понашању. Тако се у неким случајевима реализовање одлуке зауставља на предузимању припремних радњи или само на покушају кривичног дела, а да и не долази до потпуног извршења кривичног дела. Све ове етапе реализације кривичног дела немају исти кривичноправни значај, па стога оне свака за себе налажу потребу и дужност њиховог расветљавања и сагледавања. Наш задатак у овом раду je да подвршемо проучавању припремну радњу и учинимо видљивијом њену кривичноправну проблематику, као и да сагледамо одговарајућа решена. 1. Генеза и реализацией кривичног дела. —а) Етапе у настајању кривичног дела. Прва етапа у настајању и раВаньу кривичног дела јесте размишљање о његовом извршењу и само доношење одлуке да се изврши то дело. Садржај те одлуке, њена потенцијална снага као и чврстина могу да буду ванредно различити и условљени како социјалним тако и личним факторима. Не улазећи дубље у овај сложени криминолошки проблем, теорија кривичног права а и законодавства појединих земаља усвајају опште правило да се не кажњава за саму кривичну одлуку, ма колико она и гьен власник покварени и криминални били. V овој етапи не може се уопште поставити питање постојања кривичног дела, пошто се у њој не сусрећемо са матер ијалним елементом који je обележје кривичног дела. Према томе, може се рећи да сама кривизна одлука не подстиче интервенцију кривичног закона ако се она не материјализује на одређен начин у спољашњем свету. Прво спољашње манифестовање кривичне одлуке јесте њено саопштавање неком лицу и оно представља усмени део извршења кривичног дела. По правилу, и за ово манифестовање кривичне одлуке се не кажњава, осим ако се не ради о неком начину извршења кривичног дела (').

(1) Ј. A. Roux, Cours de droit criminel, français, 2e éd., Paris, 1927, p. 73—74.