Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

238

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јално осигурање исплатио социјалним осигураницима на терет фондова заједница социјалног осигурања према одредбама Основног закона о здравственом осигурању, Основног закона о инвалидском осигурању и Основног закона о пензијском осигурању ( 2 ). Y захтевима за повраћај износа исплаћених из фондова заједница осигурања, заједнице правни основ тужбених захтева налазе у члану 17. Закона о обавезном осигурању у саобраћају (чл. 26. Закона о обавезном осигурању имовине и лица), према коме „осигурањем се обухвата целокупна штета коју je сопственик односно корисник моторног возила дужан накнадити по прописима односно по правним правилима о одговорности, а која произилази из употребе моторног возила” ( 3 ). Заснивајући захтеве на цитираним одредбама Закона о обавезном осигурању у јавном саобраћају (односно Закона о обавезном осигурању имовине и лица, заједнице своје захтеве постављају у сзаком оном слунају када се исплате из фондова врше социјалним осигураницима услед повреда нанетих употребом моторног возила. То ће рећи да се не прави разлика према степену кривице сопственика моторног возила ( 4 ). Пресуде којима усвајају такве захтеве судови заснпвају на одредбама плана 17 (26) Закона, пошто je њима, наводе судови, прописано да се осигураньем обухвата целокупна штета коју je сопственик односно корисник моторног возила дужан накнадити по прописима односно по правним правилима о одговорности, a која произилази из употребе моторног возила; на одредби плана 170, став 2. Основног закона о организации и финансирању социјалног осигурања, према којој се при утврђивању права на накнаду штете припшьене фондовима заједница осигурања пимењују општа и посебна правила и прописи о накнади штете, уколико нису у супротности са тим законом, и на схватању да ни једним прописом право на накнаду штете припшьене услед употребе моторног возила фондовима заједнице за социјално осигурање није искључено. ( 5 ). Такве одлуке судова трпе критику, јер ce заснивају на повреди материјалног права. 1. Тумапење искл>упиво одредби плана 17. Закона може да наведе на закључак да je Законом дато право на накнаду штете фондовима заједница социјалног осигурања. Међутим, позивом на план 17. губи се из вида

(2) Чланом 171. Закона о организации и финансирању социјалног осигурања одргђено je да заводи имају право на исплаћене: ~1) трошкове коришћења здравствене заштите и медицинске рехабилитације пружене на терет фонда, као и новчана давања исплаћена по прописима о здравстзеном осигурању;

2) трошкове професионалне рехабилитацнје и поновног запошл>авања инвалида рада, као и новчана давања исплаћена на терет фонда у вези са коришћењем права на рехабилитације и поновног запошл>аван>а инвалида рада, као и новчана давања исплаћена на терет фонда у вези са коришћењем права на рехабилитацију и запош-ъаван>е по прописхгма о инвалидском осигурању;

3) новчана давања исплаћена по основу признатог права на пензију по прописима о инвалидском односно пензијском оспгурању." (Измене и допуне Закона, ~Сл. лист'' бр. 52 66). (3) Приметимо да je изложена правна матерпја била регулнсана још Законом о обавез. ном осигурању имовине и лица и Законом о изменама и допунама Закона о обавезном осигурању имовине и лица, чији пречишћен текст представ.ъа Закон о обавезном осигурању у саобраћају („Службени лист СФРЈ”, бр. 15/65, 7/67, одн. 11/68). (4) Зашто je од знача ja подвући да тужбени захтеви не праве разлику према степену кривице сопственика моторног возила, објаснићемо нешто касније, код излагања нашег става о правном питању ко je се излаже. (5) Види, на пример, пресуду П. 4090/68 Окружног прнвредног суда у Београду и пресуду П. 1419/68 Окружног прнвредног суда у Пожаревцу.