Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

241

CYACKA ПРАКСА

фондовима заједница услед повреде социјалног осигураних употребом моторног возила, нити им било који пропис даје право на накнаду те штете, имају се применити они прописи који уопште регулишу материју питање права на накнаду штете фондовима заједница осигурања. 5. Према тим прописима, који су садржани у Основном закону о организадији и финансирању социјалног осигурања, у глави VI, под насловом „Накнада штете”, одређено je да ЗАВОДИ имају право захтевати накнаду штете причшьене фондовима заједнида: 1) од лица које je намерно или крајњом непажњом проузроковало повреду (социјално) осигураног лица (члан 165) ( 10 ) (“); 2) од организадије или приватног послодавца, уколико су болеет и повреда настали услед тога што нису спроведене обавезне мере хигијенске и техничке заштите на раду, или што нису извршене друге мере прописане или наређене за заштиту граВана, као и услед тога што je радни однос заснован без прописаног претходног здравственог прегледа са лицем које према здравственом стању није било способно за рад на одреВеном послу (члан 166); 3) уколико je штета настала услед тога што нису дати подаци или су дати неистинити подади о чшьеницама од којих зависи стицање или одре Бивање права, услед неизвршења законских, или уговором преузете обавезе у вези са рехабилитацијом или запошљавањем инвалида или осигураника за кога je утврђено да постоји опасност наступавьа инвалидитета, или коме je због здравственог разлога одређен рад са краћим временем, као и од осигураника који je према посебним прописима дужан давати одреЁене податке у вези са осигурањем, па je штета настала услед тога што ти подаци нису дати односно што су дати неистинити подаци (члан 167); 4) да захтева од организације или приватног послодавца да накнади исплађени износ на који корисник није имао право услед исплате извршене на основу нетачних података у пријави о ступању на посао и услед тога што није поднета пријава о променама које имају утицаја на губитак или обим права осигураника, истудања осигураника са посла или поднете пријаве после прописаног рока (члан 168). Као што се већ уочава, и према своме појму Основни закон о организацији и финансирању социјалног осигурања одређује да je његов предмет и начин финансирања обавеза по основу социјалног осигурања. Y том циљу je одредбама поменутих чланова 165—168. и регулисано питање права на накнаде штете фондовима заједница осигурања. Y тим одредбама таксативно су набројани случајеви права на накнаду штете, као и обавезна лица на накнаду. Према томе, и када je фондовима заједница причинена штета услед употребе моторног возила, онда и право на накнаду штете припада фондовима заједница под општим условима одреБеним у глави VI Основног

(io) До измена Основног закона о организации и финансирању социјалног осигурања („Службени лист СФРЈ”, бр. 52/67), према плану 165, став 2. заводи су ималя право захтевати накнаду штете непосредно и од лица које je повреди осигураника проузроковало кривичним делом.

(и) Уочава се да Закон о организации и финансирању социјалног осигурања не овлашђује заједнице социјалног осигурања да остварују права на накнаду штете фондовима, већ заводе за социјално осигурање. Подсетимо се још и на то, ради јасноће терминологије, да заводи за соц. осигурање исплаћују осигураницима износе из фондова заједница, као и да су заједниде организације осигураника на одређеном подручју, које управл,ају фондовима осигураника као правна лица, док заводи за социјално осигурање, који имају исти субјективитет, спроводе социјално осигурање на одређеном подручју.