Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

100

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не предности које уживају организадије које су посебним решењем добиле „посебна јавна овлашћења” те ужнвају тзв. јавно поверење. Y модерном друшгву држава се обично све више меша y производњу и остали стваралачки рад из нај различитиј их, много нута из одреВених класних разлога. Утицај државе ванредан je и развијају се бројни облици за вршење тог утицаја. Сам појам јавне службе (service public) захвалује том стању али и данашња негација у погледу јединственог значаја тог појма има свој извор у једнаким околностима, Предности и привилегије, које су добијали и још добнјају у многим државама са стране државних органа одређене приватне организације, које обављају задатке од посебног значаја за државу обично ce називају „јавна овлашћења”. Састоје се обично на пример у праву издавања јавних неправа, даље у праву, да руководе јавним регистрима, евидешшјама, даље у праву, да се сами брину за погребай рад и да се брину сами за своју заштиту и томе слично. Неке организације добијају или су добијале чак право за издававье одреВених аката власти. Из тог стања je произашло да и код нас на широко употребл>авамо иаституцију „јавног овлашћења”. Сматра се, да с обзиром на то, што наше радне органнзације нису државне, постоје оправдана аналогија за употребу поменуте правке институције. Убеђен сам, да je то схватање погрешно. Код нас найме постоји више великих разлика према стању из кога je изашао појам „јавпо овлашћење”. У првом реду треба помислнти да наше радне организацнје, које би у теоријском погледу могле добити такво овлашћење, Iнгкада не могу по- нашем друштвеном уреВегьу бити приватне организадије, него само такве, које управљају друштвеном имовином те су самоуправне. Друго начело које je код нас врло важно, јесте изведено врло доело дно и постоји у томе, да оне друштвене заједнице, које састављају државу, не могу се бавити производним или ма којим другим стваралачким радом нити могу непосредно руководити таквим радом односно нуВеВем произведешгх корнсти интересентима. Трейи разлог који нашу државу разликује од свих других држава јесте битни принцип нашег друштвеног система који се изражава у тенденцији и у покретању процеса деетатизадије односно у признавању принцгша одумирања државе. Са тим дејством неспојивс je преношење државне власти на организације, које као друштвене постоје ван државног организма. Четврто врло значајно дејство јесте у томе, да друштвени положај радних и гьима сличних оператившгх организација не уређује се код нас индивидуалним конкретним решетьима, него да у том погледу важе општа начела која су садржана у апстрактним законским нормама. То нормално искл>учујз индивидуално диференпиран положа]' поједшшх оргаlШзација. По ј едина врста тих организација може дакако имати пеке посебности ко je не морају бити генерално одре Вене за све организације али и ове посебности морају бити одре Вене за читаву врсту радних организација и то опет са огаптом апстрактном кормом. Нормално дакле друштвени положај радшгх организацггја одреВује се генерално са апстрактном законском нормом. Из таквог правног стагьа произилази, да појам „јавно овлашћење” нема