Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

111

правый проблемы лезинга

не жели да продужи уговор или да откупи ствар која je била предмет уговора, дужан je да je врати leasing друштву у добром стању тј. у стању које показује да je ствар нормално рабаћена, оды. у стању које се јавља као после дица разумног и уобичајеног коришћења. 4. Правна природа leasing-a. Y чему ce leasing разликује од сличних правних послова Leasing je у својој суштини најсличнији renting-y који се појавиомного раније, а такоВе има многе карактеристике закупа. Поред leasing садржн и карактеристике продаје на отплату, као и закупа уз обећање продаје. Писци који се овом проблематиком баве истичу да je реч о специфичном правном послу и да свако поистовећивање са неким сличним може да има негативне последице. Као најјачи аргумент истиче се даje leasing пре свега финансијска операција и да су правый проблеми овде секундарног значаја. Додуше, leasing друштво je власник изнајмљеног материала, али оно га никако нема у својим рукама и његова je највећа. брига да му тај материјал не буде враћен. Докази о својини служе му само као гаранција у случају неиспуњавања обавеза од стране корисника leasing-a. Што се тиче корисника машине (или опреме) операција leasing такоВе показује технички аспект. Она му омогућава функционисање његовог предузећа а да се не брине за налажење средњорочних или дугорочних финансијскнх средстава потребних за куповину опреме. Ynoтреба опреме важнија je од питања њене својине. Овај чисто правый проблем биће решен касшгје, прихватајући или не опцију куповине. ВодеВи рачуна о овим различитим аспектима, неки француски ( и ) писци су склони да leasing сматрају уговором sui generis, истичући да je то посебан начин изнајлтљивања вршења услуга. Други, пак, у leasing-u виде облик привременог удруживања (асоцијације) ради обављања извесне радње, измеВу једне финансијске трупе и једног предузећа. Овакво тумачење, које не одражава јасно намере странке, има још и тај недостатак што. се не види правый основ трансакције. Па ипак, у Француској се сматра да je оно веома интересантно, и, можда, перспективно.

Нема сумње да се seasing налази на границы између закупа и кредита,, и као такав представља оригиналан тип уговора, чији принципы, међутим, У одсуству законодавне интервенције, треба да буде одреВени од стране доктрине и судске праксе. Пре него што бисмо се изјаснили у прилог неких од ових схватања, мислимо да би у југословенској пракси требало видети како ће институт да функционише, а за почетак сасвим могу да се

(и) Ј. Р. Colon, La location des biens l'equipement ou »leasing«, Récueil Dalloz, chr. 1964, 17, стр. 97—100; B. Mèra, Le leasing en France (son dévelopment ses problèmes ses perspectives), Revue trimestrielle de droit commercial, XIX/1966, 1. 49—57. J. P. Gaullier, op. rit.., no. 32.